Prva laparoskopska operacija raka debelog creva u Urgentnom centru
Svake godine u Srbiji rak debelog creva se registruje kod 3.500 ljudi, dok oko 2.300 građana umre od posledica ove bolesti. Mnogi od njih pomoć traže i u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije, ustanovi gde je nedavno urađena prva laparoskopska operacija raka debelog creva. Ona se obavlja tako što se specijalnim instrumentima kroz rupice ulazi u stomak i uklanjaju se bolesni delovi debelog creva. Intervencija je obavljena kod žene koja je imala tumor desnog dela debelog creva i uspešno se oporavila. Stručnjaci ove ustanove objašnjavaju da će se truditi da za šest meseci ove operacije postanu rutinske u ovoj kući.
Kako bi prognoza bolesti bila dobra, važno je da se oboleli na vreme jave lekarima, čim primete promene u načinu pražnjenja creva, pojavu krvi u stolici, gubljenje na težini, bolove u stomaku…
Kako objašnjava dr Miomir Gvozdenović, hirurg i šef Prijemne hirurške ambulante Urgentnog centra KCS-a, laparoskopska operacija debelog creva nije nova metoda u svetu, jer se primenjuje od devedesetih godina prošlog veka. U Americi se, u zavisnosti od bolnice, promene na debelom crevu u 40 do 70 odsto slučajeva operišu na ovaj način.
– Kada se pojave simptomi, radi se test na skriveno krvarenje, pa se ide na kolonoskopiju kako bi se uz pomoć određenih aparata utvrdilo gde je tačno problem lociran i da li promene dobroćudne ili maligne. Do sada su operacije se radile klasičnim otvaranjem stomaka i skidanjem dela debelog creva koji je oboleo. Što je manji tumor, to su bolji rezultati intervencije. Preživljavanje je 70 do 80 odsto u narednih pet do deset godina. Klasičnom intervencijom se pravi veliki rez, radi dobrog pristupa obolelom mestu. Laparoskopska hirurgija se u Srbiji uglavnom primenjivala kod operacija žučne kese, a pre desetak godina prve takve intervencije primenjene su u Gradskoj bolnici i KBC „Dr Dragiša Mišović“ – istakao je dr Gvozdenović.
Naš sagovornik naglašava da su, zahvaljujući novoj upravi bolnice, uspeli da dobiju uređaje za obavljanje ovih intervencija, koje su mnogo složenije i zahtevnije od klasičnih operacija ili laparoskopskih zahvata na žučnoj kesi, ali i da odu na dodatne edukacije u Hrvatsku i Mađarsku.
– Iskustvo hirurga koji rade laparoskopske intervencije na žučnoj kesi nije dovoljno da rade takve intervencije na debelom crevu. Stručnjaci u Americi su radili neke analize o tome kako svi hirurzi da rade laparoskopiju. Zaključak je da treba da prođe dosta meseci edukacije za specijaliste hirurgije da bi mogli da se bave ovakvim zahvatima a da ne dolazi do velikih komplikacija kod pacijenata. Ove operacije su daleko teže za hirurge od klasičnih, ali i duže traju, od 150 do 270 minuta. Ne mogu svi da budu podvrgnuti ovoj intervenciji. Ako je tumor veliki, onda je stav da se radi klasični zahvat – istakao je dr Gvozdenović.
Laparoskopske intervencije debelog creva su komfornije za pacijente, oporavak je kraći za dva do tri dana, nema krvarenja, operativnog reza, nema postoperativnih bolova, a ishrana počinje ranije nego kod klasične operacije. Naš sagovornik objašnjava da je najčešći tumor kod muškaraca upravo rak debelog creva, a kod žena je na trećem mestu, a da uzrok takvoj lošoj statistici leži u brzom načinu života, ali i nezdravoj ishrani.
– Treba voditi zdrav život i obavezno ići na skrininge koji imaju za cilj rano otkrivanje bolesti, jer se tako smanjuje smrtnost. Smatra se da bi svi muškarci stariji od 55 godina trebalo da idu na kolonoskopiju jednom u pet godina – zaključio je dr Miomir Gvozdenović.
