Njima nisu potrebni šeici: Kako je uspela irska poljoprivreda
Dok Srbija prodaje zemlju arapskim šeicima, neko je sa dobrim planom, članstvom u EU i dobrim korišćenjem evropskih fondova postao jedan od lidera u izvozu hrane u Evropi.
Irska poljoprivreda jedno je od područja koje je najviše profitiralo od članstva zemlje u Evropskoj uniji i uprkos finansijskoj krizi u koju je zemlju gurnuo bankarski sektor, irski izvoz hrane i pića premašio je prošle godine impresivnih devet milijardi evra.
Irski ministar poljoprivrede Sajmon Koveni izneo je protekle nedelje u razgovoru sa grupom briselskih dopisnika, koji su pozvani u Dablin povodom preuzimanja rotirajućeg predsedništva, podatke da je irski sektor hrane i pića prošle godine ostvario izvoz od preko devet milijardi evra, što je dve milijarde ili 28 posto više nego 2009. godine.
„Cilj nam je do kraja ove decenije povećamo proizvodnju i izvoz za preko 40 posto“, rekao je ministar ističući pri tome i ekološku stranu – nivo ugljen dioksida koji emituju irski proizvođači mesa i mleka među najnižima je u Evropi.
„Nije problem postići održivost poljoprivrede smanjivanjem proizvodnje, izazov je povećati proizvodnju na održiv način“, rekao je ministar, iznoseći podatke da će sledeće četiri decenije zbog povećanja stanovništva svet morati da poveća proizvodnju hrane za 70 posto unutar ograničenih prirodnih resursa i istovremeno se boreći protiv klimatskih promena smanjivanjem emisije gasova.
Irska je u Evropsku uniju ušla 1. januara 1973. godine i to je, uprkos sadašnjoj finansijskoj krizi, duboko promenilo nekad siromašnu poljoprivrednu zemlju, čiji su stanovnici decenijama odlazili u inostranstvo u potrazi za boljim životom. Irski su poljoprivrednici od 1973. do 2009. godine iz evropskih poljoprivrednih fondova dobili skoro 46 milijardi evra.
Danas, Irska izvozi preko 85 posto svoje proizvodnje hrane i pića, najveći je izvoznik govedine na severnoj polulopti, a 90 posto McDonaldsovih hamburgera potrošenih u Evropi napravljeno je s irskom govedinom. Najjači deo poljoprivrede je proizvodnja mleka, a prosečni prihodi porodičnih mlečnih farmi približili su se brojci od 70.000 evra godišnje.
U ukupnom irskom izvozu, hrana i piće sudeluju s 9,8 posto, a u tom sektoru je zaposleno 7,5 posto od ukupno zaposlenih Iraca.
Pre 40 godina irski poljoprivrednici su u potpunosti zavisili od izvoza u Veliku Britaniju, koja je vodila politiku jeftine hrane, što je značilo i vrlo malu zaradu za proizvođače – samo 38 evra nedeljno po sadašnjim cenama. Članstvo u EU-u, posebno uvođenje jedinstvenog evropskog tržišta 1993. godine, omogućilo je irskim poljoprivrednicima znatno veće tržište. Britanija je i danas ostala najveći uvoznik irske hrane, 41 posto irskog izvoza odlazi tamo, u kontinentalnu Evropu odlazi 34 posto, a u ostatak sveta 25 posto.
Prosečna veličina irskih farmi prema podacima iz 2010. godine iznosi 32,7 hektara.
