Zbog državnog manjka Srbija se zadužuje milijardama
Da bi redovno namirivala svoje dugove i pokrivala manjak u državnoj kasi, Srbija mora da se i dalje zadužuje. Jedan od načina je prodaja državnih hartija od vrednosti, pišu Novosti.
Lane smo, na ovaj način, pozajmili od investitora 335,5 milijardi dinara na domaćem i 1,75 milijardi dolara kroz evroobveznice na međunarodnom tržištu. Međutim, svake godine Srbija mora da plaća i dug po osnovu ranije prodatih hartija.
„U toku 2013. dospeva za otplatu 178,5 milijardi dinara hartija od vrednosti u domaćoj valuti, oko 300 miliona evra obveznica stare devizne štednje, 72 miliona dolara obveznica za Londonski klub i oko 513,5 miliona evra hartija od vrednosti denominovanih u evrima koje smo emitovali na domaćem tržištu,“ rečeno je Novostima u Upravi za javni dug Ministarstva finansija.
U poređenju sa upravo okončanom godinom, iznosi nisu značajno veći, čak su, kod dinarskih hartija iznosi koji treba da platimo u 2013. niži za 65,5 milijardi dinara.
Međutim, to se nadomešta plaćanjem duga po osnovu hartija koje glase na evro. Računice pokazuju da će se, ako kurs evra ne premaši 125 dinara u ovoj godini, iznos plaćen na ime duga po hartijama u evrima, „uklopiti“ u iznos koji je lane više plaćen po dinarskim papirima.
Ono što je dobro kod ovog načina zaduživanja je pad kamatnih stopa i prinosa na hartije koje emituje Republika Srbija, što znači da se država zadužuje pod povoljnijim uslovima.
Tako se, na primer, državni zapisi koji dospevaju za tri meseca prodaju uz kamatu 11,25 odsto, a cena je išla i do 12,99 odsto u avgustu 2012. godine. Dok, recimo, državni evro-zapisi izdati na rok od 18 meseci nose kamatu od 5,05 odsto, a dostizala je i 6,30 odsto u junu prošle godine.
