Spasavanje propalih banaka građane koštalo pola milijarde evra
Svakom intervencijom kojom država, kroz dokapitalizaciju ili prodaju obveznica, spasava propale banke, praktično zavlači ruku u džep građanima, a dosadašnje dokapitalizacije koštale su građane Srbije 500 miliona evra, pišu Novosti.
U to spadaju dokapitalizacije Privredne banke Beograd i Razvojne banke Vojvodine, osnivanje, pa gašenje Nove Agrobanke.
A sve se čini u cilju spasavanja depozita i imovine. Na to treba dodati i 100 miliona evra koliko je država u 2012. godini izdvojila kako bi zadržala u većinskom vlasništvu uspešnu Komercijalnu banku. Poređenja radi, reč je o sumi kojom bi mogla da se pokrije gotovo polovina planiranog manjka u budžetu Srbije za 2013. godinu, za šta će država takođe morati i da se zajmi. Inače, prvi izdatak u ovoj godini u bankarskom sektoru biće najavljenih 70 miliona evra za spas Razvojne banke Vojvodine. A rasplet svoje sudbine čeka i Privredna banka Beograd.
„Kolika god da je cena koju plaćamo za spas banaka, visoka je ako postoji alternativa ,“ kaže, za Novosti, profesor Ljubomir Madžar.
„Ako postoji mogućnost da se trošak izbegne, bilo kakava plaćanja su suvišna. Država zaista mora da se potpuno povuče iz bankarskog i finansijskog sistema, gde treba da postoji samo kao tvorac propisa i nadzorni organ. Kao što nije dobar investitor niti privrednik, država nije ni dobar finansijer, pogotovo kod nas, gde političari imaju veću sklonost da koriste finansijski sistem za postizanje političkih ciljeva, koji nisu ujedno i ciljevi građana Srbije,“ kaže Madžar.
