Oni su bogati, nemaju obrazovanje i novac nisu nasledili od tetke iz Kanade
Ko kaže da morate imati fakultetsku diplomu ili doktorsku disertaciju da biste sebi obezbedili mesto na listi bogatih?
Danas je mnogo uspešnih, moćnih i bogatih ljudi bez visokog obrazovanja. Mnogi su napustili studije jer su to smatrali gubljenjem vremena. Ričard Brenson (Virgin) je, recimo, napustio školu rekavši cimeru da nema vremena za gubljenje i da mora u realan svet da zaradi milione. Tako je i bilo.
Ko je u društvu bogataša i uspešnih bez visokog formalnog obrazovanja?
Iako ga je mučila disleksija, Ričard Brenson je započeo biznis sa 16 godina. Napustio je školu i prvu firmu je registrovao na telefonsku govornicu i distribuirao muzičke kasete. Danas ima 400 kompanija i težak je 4.2 milijarde dolara. Da li bi mu diploma donela više?
Mark Cukerberg je napustio Harvard. Ni on nije imao vremena za bacanje. Čuveni Facebook osnivač je već sa 27 godina vredeo 17.5 milijarde dolara. Nije imao diplomu, ali zato ideju i dobar tim jeste.
Lord Alan Šugar (Amstrad). Ušao je u svet elektronike i osnovao firmu kada je imao samo 21 godinu. Amstrad je prodao 2007. za 125 miliona funti. Danas ima u vlasništvu nekoliko kompanija i njegovo bogatstvo je procenjeno na 770 miliona funti.
Dankan Benatajn (Bannatyne group) – britanski mag za hotele, spa centre, sportske centre, medije i pisanje. Tvrdi da do tridesete godine nije čak imao ni bankovni račun i da je gotovo pola života živeo bez prebijene pare. Zato je danas došao do 430 miliona funti. Radom i željom.
Frederik Henri Rojs poznat kao jedan od osnivača Rolls-Royce kompanije. Počeo je kao ćata, a 1906., kada je kompanija osnovana, radio je za platu od 1.250 funti. Danas se njegova zarada meri u milionima iste valute.
Ingvar Kamprad jedan je od najčuvenijih Šveđana zajedno sa svojom kompanijom Ikea. Nije se školovao, ali je zato napravio robnu marku i proizvode koji su obeležili drugu polovinu dvadesetog veka i koji i danas ulaze u gotovo svaki dom. Počeo je od nule realizujući dizajn talentovanih studenata. Danas, u 85-oj godini, vredi 6 milijardi dolara.
Majkl Del (Dell Computers) jedan je od uspešnijih ljudi sveta koji je svoje formalno obrazovanje za medicinskog radnika napustio. 1996. počeo je da trguje preko interneta, a svoj prvi kompjuter sklopio je u garaži. Njegovo bogatstvo je procenjeno na 15 milijardi dolara.
Sajmon Kovel, poznati medijski i muzički mag svima poznat kao neumoljivi sudija šou programa „The X Factor“. Zaradio je 200 miliona funti do danas, a za školu takođe nije imao vremena i strpljenja.
Stiv Džobs je 1985. dobio otkaz iz Apple kompanije da bi se u istu vratio posle 12 godina i to kao predsednik. Ovaj povratak na velika vrata doneo je mnogo i kompaniji i kompjuterima. Nije se bavio formalnim obrazovanjem.
Bil Gejts. Nema toga ko ne zna za njegovo ime i delo. A, da li znate da je napustio Harvard da bi se posvetio Microsoft projektu? Zaradio je 59 milijardi dolara.
Koko Šanel. Njeno ime je robna marka za sebe. Napravila je multimilionerski posao iako se šuška da je bila nacistički špijun i švalja sa izvanrednim talentom za biznis.
Đorđo Armani. Najčuveniji krojač sa neverovatnim stilom i darom za posao. Od svog zanata nepravio je imperiju koja vredi 7 miljardi dolara.
Ralf Loren, danas ikona modne industrije koji je počeo kao krojač kravata. Njegov je uspeh neverovatan, a tome u prilog govori činjenica da je 173. po redu najbogatiji čovek sveta.
Šon Kvin (Quinn group). Napustio je školu iako je loše i čitao i pisao. Pozajmio je 100 funti i ušao u svet biznisa. Zaradio je 6 milijardi, ali je i, navodno, bankrotirao i to ne tako davno. Stučnjaci smatraju da ovo sigurno nije njegov kraj.
Rut Hendler poznata kao kreatorka Barbike. Postala je predsednica fabrike za proizvodnju igračaka Matell inc. Škola joj nije padala na pamet.
Asa Kendler je za 2.300 dolara otkupio formulu za gazirano piće od kojeg je nastala Koka Kola. Razvijao je svoje piće, a škola ga nije zanimala.
M.P.
Pročitajte i ovo
Za uspeh smo svi rođeni. Pa, gde onda grešimo?
Razlika između bogataša i „običnih smrtnika“ u 20 tačaka
Kako da održite prezentaciju poput Stiva Džobsa
