Mladi u svetu egoističniji nego ikad pre
Današnji mladi smatraju se posebnijima više nego ijedna generacija pre njih, zaključci su nove studije sprovedene na američkim univerzitetima, koja se koncentrisala na njihov osećaj da imaju pravo imati, reći, postupati ili postati ono što žele.
Mladi ljudi imaju vanredni, još neviđeni, nivo ljubavi prema sebi, pokazuje analiza odgovora američkih brucoša koji su ocenjivali sebe u poređenju sa svojim vršnjacima iz 1966. godine.
Oko devet miliona mladih ljudi je u poslednjih 47 godina učestvovalo u istoj anketi, no zadnja generacija je najsamouverenija u istoriji istraživanja. Studija je pokazala da studenti imaju 30 posto veći stepen narcisoidnosti u odnosu na studente iz 1979. godine.
Psiholog Džin Tvendž i njene kolege tvrde da je tokom poslednje četiri decenije došlo do dramatičnog porasta broja studenata koji sami sebe opisuju kao ‘nadprosečne’ kad je reč o akademskim sposobnostima, motivaciji, matematičkim sposobnostima i samopouzdanju.
Ali u proceni osobina kao što su kooperativnost, razumevanje drugih i duhovnost, podaci su isti ili nešto lošiji u odnosu na prethodna razdoblja.
Istraživači su takođe otkrili vidljivu razliku između mišljenja koje studenti imaju o sebi i njihovih stvarnih sposobnosti.
Dok su studenti smatrali da su darovitiji u pismenom izražavanju nego njihovi prethodnici, objektivno je testiranje, zapravo, pokazalo da su njihove sposobnosti pismenog izražavanja daleko manje od njihovih kolega iz 1960.
Takođe, studenti manje uče nego ranije generacije. Tek nešto više od trećine učenika je izjavilo da uči šest ili više sati nedeljno, dok je u kasnim 1980-ima toliko vremena u učenje ulagala gotovo polovina svih studenata. I iako rade manje, broj onih koji imaju veliku želju za uspehom u naglom je porastu.
Stručnjaci smatraju da trendovi poput društvenih mreža, kulture poznatih ličnosti i jednostavnog dizanja kredita doprinose lažnom osećaju uspešnosti.
Vrlo je verovatno da će ovi mladi egoisti u zrelim godinama postati depresivni ljudi.
Studija iz 2006. je pokazala da studenti pate od ‘inflacije ambicija’, te da njihove povećane ambicije prate sve nerealnija očekivanja.
– Od 1960-ih i 1970-ih godina, kad su ta očekivanja počela rasti, došlo je do povećanja anksioznosti i depresije. Na zemlji će biti puno više ljudi koji nisu ostvarili svoje ciljeve, rekla je dr Tvendž.
