Šta otkrivaju informatori o radu javnih organa i državnih preduzeća: Pitajte insajdera
Pristup informacijama od javnog značaja sve češće traže učesnici na tenderima, radnici velikih državnih preduzeća, pa i sami zaposleni u državnim organima. Jedan mali uvid u to ko šta i zašto pita, pruža prelistavanje informatora Ministarstva za poljoprivredu, koji na žalost ne pruža i odgovore. Uprkos tome, informatori koje je svako ministarstvo dužno da stavi na uvid građanima – državna ustanova, fond, privredni sistem sa javnim ovlašćenjima, grad i opština – predstavljaju sve zanimljivije štivo.
Iz Informatora o radu Ministarstva poljoprivrede moguće je videti da je javnost bila duboko zabrinuta pitanjima zaštite životne sredine i životinja. Tako se prethodnih godina veliki broj pitanja odnosio na to koje su saglasnosti date kompaniji „Mombat“ za preradu hemijskog otpada u Inđiji, ko su stručnjaci koji su pisali zakon o šumarstvu i vodama, tražen je spisak zaposlenih u Ministarstvu i njegovim pojedinim upravama, kao i broj vozila koja su zatečena u Ministarstvu 2000. godine i koliko ih je i kupljeno zaključno sa 2009. godinom. Ažurnih u postavljanju pitanja bilo je i tokom 2010. godine – udruženje za zaštitu životinja „Prijatelj – Epar“ zanimalo se za rad veterinarskih službi, pa su tako tražili i izveštaj veterinara i povodom jednog konkretnog slučaja, tretiranja psa „Bruna“.
Nije neobično da podatke od javnog značaja traže i sami zaposleni u državnim organima. U kancelariji Poverenika navode primer zaposlenog u jednom velikom sistemu koji im se obratio za pomoć, a da bi proverio da li je njegova zarada u skladu sa zaradom njegovih kolega. Raspitivanje unutar kolektiva izazvalo bi u najmanju ruku neiskrene odgovore, ali i nelagodu i podozrenje. Stanojla Mandić, zamenik Poverenika smatra da objavljivanje podataka kroz informatore podiže svest građana, ali i zaposlenih unutar organa, da im takve informacije pripadaju po zakonu i da do njih mogu da dođu na jeftin, brz i za tražioca komforniji način.
Postoje poglavlja koja državni organi posebno nerado popunjavaju, a odnose se na zarade zaposlenih kao i na nabavke i rezultate javnih tendera, što su po pravilu i pitanja koja najviše interesuju javnost.
„To jesu najosetljivija pitanja, poput svih onih koja se tiču trošenja javnog novca. Ovde se najčešće i uočavaju propusti, jer organi vrlo često radije prikazuju podatke o budžetu i sprovedenim javnim nabavkama samo za prethodnu, a ne i tekuću godinu, ili ove podatke prikazuju sa nedovoljno detaljnosti. U narativnom obrazloženju budžeta gotovo da nećete naći podatak o ugovorenim obavezama koje su prenete iz prethodne godine. Plate se često izražavaju preko koeficijenata, a neke opštine su ovo poglavlje jednostavno izostavljale. Na takve propuste, Poverenik je redovno reagovao i u tom pogledu određenog napretka ima. Uz ove, vrlo često se izbegavaju informacije o stvarnom broju zaposlenih kao i radno angažovanih lica po drugom osnovu“, navodi Stanojla Mandić.
Nema pouzdanih podataka o tome koliko puta se „prelistavaju“ ovi informatori, ali se pretpostavlja da su oni sadržajniji i čitaniji. Prema iskustvu poverenika, apetit javnosti da sazna podatke na koje ima pravo i sadržaji informatora se međusobno podstiču, pa u kancelariji Poverenika kažu da su se u Uputstvu o izradi i objavljivanju informatora rukovodili i informacijama koje javnost najviše zanimaju. Zbog toga, na primer, Uputstvo sada obavezuje organe da objave podatke o broju zaposlenih ali i na drugi način radno angažovanih lica, podatke o primljenim i datim donacijama i subvencijama i platama, nabraja zamenica Poverenika.
Opširnije na www.bifonline.rs.
