Decenija donorskih kartica u Srbiji
Vojnomedicinska akademija u Beogradu počela je da izdaje donorske kartice pre tačno deset godina. U decembru 2002. godine, najpre su je potpisali tadašnji načelnik VMA profesor Zoran Stanković i ministar zdravlja Tomica Milosavlljević.
Od tada, svest o značaju darivanja organa i razvoju transplantacije u Srbiji polako počnje da se menja. Donorsku karticu u ovom trenutku ima više od 80.000 građana.
Vlasnici donorskih kartica te 2002. godine postale su i mnoge javne ličnosti koje su prihvatile da promovišu zaveštanje organa kao najhumaniju akciju. Snimljeni su i prvi spotovi.
O želji da budete donor trebalo bi da obavestite i porodicu, jer u slučaju moždane smrti, lekari će, bez obzira na to da li imate ili ne potpisanu karticu, od njih tražiti saglasnost da se vaši organi iskoriste za lečenje drugih ljudi. Zahvaljujući takvoj odluci bolje živote žive i Nikola Đurđević (35), koga su lekari u Novogodišnjoj noći pozvali da dođe na transplantaciju bubrega, ali i Boban Jovanović (44), koji je na dijalizu išao skoro 18 godina.
„Osećam se jako dobro, hteo bih još jendom da se zahvalim porodici koja je dozvolila da se donira taj bubreg. Moja cela porodica je potpisala donorske kartice“, priča Nikola.
Boban Jovanović priča kako je prošlo deset meseci od kako je mu je urađena transplatacija i dodao da se oseća odlično.
U Centru za transplantaciju Vojnomedicinske akademije oporavljaju se i pacijenti koji su pre deset dana dobili nove bubrege. Prošlog utorka, u jednom danu, urađene su čak tri transplantacije, dve kadaverične i jedna od živog donora.
Načelnik Centra za transplantaciju VMA Neven Vavić rekao je da su ove godine imali više posla, što je prema njegovim rečima, veoma dobro.
„Imali smo 14 kadaveričnih transplantacija i 14 od živog donora, to je prvi put da smo imali jednak broj i jednih i drugih što je veliki napredak. S obzirom na to da je bilo godina kada nije bilo uopšte kadaveričnih transplantacija“, rakao je Vavić.
Načelnik Klinike za nefrologiju VMA Zoran Kovačević kaže da je bitno imatu na umu to da niko nije sklopio ugovor da će celog života biti zdrav.
„Jedna stvar je živeti u zemlji koja ima razvijen program kadaverične transplantacije, a sasvim je drugačije kada je ta kadaverična transplantacija retka sreća pojedinaca u jednoj zemlji. To je investicija u budućnost“, ističe Kovačević.
Statistika pokazuje i da su mnogo veće šanse da vam tokom života zatreba organ nego da budete davalac organa. U Srbiji na transplantaciju bubrega, jetre, srca, rožnjače čeka oko 2.000 ljudi.
