Smrtnost pacijenata sa liste čekanja za ugradnju pejsmejkera 50 odsto

Trenutno nijedna bolnica u Srbiji, osim Kliničkog centra Srbije (KCS), nema pejsmejker-defibrilatore, a najveći broj ne poseduje ni pejsmejkere, pa se pacijenti kojima je neophodna ugradnja ovih uređaja šalju upravo u KCS. Ovim rečima profesor dr Goran Milašinović, direktor Pejsmejker centra u KCS-u, opisuje u kakvoj se situaciji nalaze bolnice širom zemlje, koje moraju da zbrinu veliki broj pacijenata, svih onih kojima je neophodna ugradnja spasonosnog aparata, jer im srce ne radi pravilno.

Zbog velikog broja pacijenata koji dolaze iz cele Srbije rezerve pejsmejkera u ovoj ustanovi nestaće za dvadesetak dana, zbog čega je neophodno pokrenuti hitnu nabavku aparata za period do novog tendera. Ovo je značajno jer treba imati na umu da je smrtnost pacijenata sa liste čekanja 50 odsto.

– To je minimum koji država treba da uradi za pacijente. Neka se nabave uređaji koji su kupljeni prošle godine, iako nije reč o najnovijoj i najboljoj tehnologiji, već starijoj generaciji. Ako se ništa ne uradi, gomilaće se pacijenti na listi čekanja. Do ovog trenutka mi ugrađujemo pejsmejkere pacijentima kojima je zakazana intervencija pre tri meseca – istakao je dr Milašinović.

Za ovakvo stanje naš dr Milašinović kao glavnog „krivca“ vidi administraciju, odnosno nedovoljnu koordinaciju između bolnica i RFZO.

– Administrativna služba u bolnicama namerno ne šalje podatke centralnoj administraciji RFZO, pa oni ne znaju da nema aparata. U kompjuter pogleda neko od njih i vidi da ih ima. A realnost je drugačija. Podaci nisu ažurirani, direktori ustanova možda neće da prikažu šta fali, jer to sve košta. Tenderi se ne obavljaju unapred, kako bi trebalo, a niko ne razmišlja o tome da proces javne nabavke traje dva meseca. U februaru nam se dogodilo da smo ostali bez uređaja, a aparate smo dobili tek u maju, pa smo tri meseca imali „prazan hod“. A količine koje smo dobili su dovoljne za devet meseci. Niko ne razmišlja da dva meseca pre nestanka aparata treba raspisati tender – naglasio je dr Milašinović, dodajući da je pejsmejker aparat koji nema alternativu.

Iako je u poslednje vreme otvoreno 10 novih centara za ugradnju pejsmejkera u Srbiji, ovaj u KCS-u, inače najveći Pejsmejker centar u Evropi, i dalje trpi ogroman pritisak bolesnika. Više od 10 operacija dnevno ne mogu da urade, ambulante su uvek krcate, a zbog nedostatka novih tehnologija, koje bi podrazumevale da bolesnici ne moraju da dolaze na kontrole već da uz pomoć „telemedicine“ lekari mogu da vide njihovo stanje dok su kod kuće, za sada je nezamisliva želja.

Ni sneg i ledeno vreme nisu sprečili pacijente, koji su juče imali zakazane termine za pregled, da dođu na kontrolu u ovu ustanovu. Tvrde da im gužve ne smetaju. Vitomir Filipović (56) iz Zemuna kaže da treba poštovati red i biti strpljiv. Miloje Šćekić, pukovnik u penziji, ističe da je na VMA čekao godinu dana na ugradnju pejsmejkera, a da mu je ovde pre tri godine urađena intervencija veoma brzo i da je već sutradan mogao da nastavi normalan život.

– Noću mi je padao puls i srce mi je preskakalo, a lekari su mi rekli da mi je srce napao neki virus. Pre dve godine ugrađen mi je aparat i nikad nisam imao problema sa lekarima ovde – objasnio je Sava Bogić (43) iz Beograda.

Na kontrolu samo u jednom danu imaju i do 110 pacijenata, a ta brojka se nikad ne spušta ispod 50. Kako ističe profesor dr Siniša Pavlović, direktor Poliklinike KCS-a i jedan od kardiologa koji radi na ugradnji pejsmejkera u ovoj ustanovi, pritisak pacijenata je sve veći.

– Zaista pokušavamo da izađemo u susret svima i to kroz efikasnost u radu. Na kontrole dolaze svaki dan, ali su utorkom najveće gužve. To je dobar pokazatelj opšteg trenda porasta pacijenata u KCS-u. Najčešće paralelno primamo pacijente na kontrole u dve ambulante i svi se pitaju kako možemo da brinemo o toliko pacijenata a imamo tako malo ljudi. Godišnje 10 lekara uradi 1.100 intervencija pejsmejkera, a ujedno se radi u ambulantama i prati se stanje pacijenata. Ali ništa nam nije teško. Molimo se samo da uređaja ima kako bismo mogli da zbrinemo sve bolesnike – rekao je dr Pavlović.

Lekari KCS-a napominju da postoji ideja da se određene količine aparata hitno nabave kako ne bi došlo do prekida u snabdevanju uređajima i da su zadovoljni što su čuli da je RFZO pokrenuo aktivnosti da se problem reši. A na nadležnima je da pokrenu rešavanje i drugih problema. U ovoj kući je pre 25 godina postojalo 17 „holter aparata“ koji bi trebalo da prate rad srca u dužem periodu, uz pomoć malog prenosnog aparata koji pacijent nosi sa sobom u toku aktivnosti. Sada poseduju svega tri.