Srpske firme na afričkom tržištu: Počnimo ljubav ispočetka
Nakon okončanih revolucija u većem broju afričkih zemalja, srpske firme traže novu šansu na tim tržištima. S obzirom da su se poslovi vredni miljarde dolara, koje su nekada na ovom kontinentu obavljala bivša jugoslovenska a pre svega srpska preduzeća, sveli u najboljem slučaju na par stotina miliona, firme iz Srbije pokušavaju i da se udruže sa preduzećima iz regiona, kako bi tamo lakše konkurisale za nove poslove.
Privreda Srbije trenutno ima robnu razmenu sa skoro svim afričkim zemljama – najviše sa severnom Afrikom, ali i sa najmanjim državama poput Reuninona i Zelenortskih ostrva. Od 2009. do 2012. godine izvoz na taj kontinent kretao se od 50 do 125 miliona dolara godišnje, što je bilo 0,6 do 1,5 odsto ukupnog izvoza Srbije u tom periodu, dok je uvoz bio od 130 do 250 miliona dolara ili jedan do 1,5 odsto ukupnog uvoza. Srpske firme u Afriku najviše izvoze obojenu metalurgiju, akumulatore, auto-gume, poljoprivrednu mehanizaciju, građevinske mašine, ambalažu, lekove i hranu.
„Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije sa afričkim zemljama odvija se neujednačno, sporadično i sa stalnim deficitom na strani Srbije, tako da se nijedna zemlja ne može izdvojiti kao najuspešniji partner“, kaže Zorica Jekić, savetnik u Odboru za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije. Prema njenoj oceni, bolja bilateralna i regionalna saradnja sa afričkim zemljama zahteva redefinsanje državne politike o nastupu na tamošnjim tržištima, jer pored teške ekonomske situacije u Srbiji postoje i objektivne prepreke a tiču se viznog režima, međubankarskog poslovanja, nedovoljne pokrivenosti predstavništvima i nedostatka potpunijih informacija.
Potencijalni afrički partneri su pre svega u privatnom sektoru koji je u usponu, a kojima ovdašnje firme mogu da ponude kompletne inženjering usluge za realizaciju projekata po sistemu ključ u ruke, za skladištenje i čuvanje poljoprivrednih proizvoda, kao i kompletne linije za procesnu industriju u preradi voća, povrća, mesa, mleka – klanice, šećerane, uljare, mlekare, pekare, u saradnji sa zapadnim partnerima, koji su čak spremni da kreditiraju svoj deo posla. Naša sagovornica smatra da su prednosti srpskih preduzeća i u iskustvu koje poseduju u oblasti hidrogradnje, od hidrogeoloških istraživanja, preko izgradnje brana za vodosnabdevanje, reklamacije zemljišta sa desalinizacijom i suzbijanjem pustinje, do tretmana svih vrsta otpadnih voda, što je praktično dokazao i „Energoprojekt“ koji uspešno posluje u nekoliko afričkih zemalja.
Opširnije na Biznis & Finansije.
