I Kinezi hoće naš samonikli luk

Prvi u svetu, Previslav Milić (62) patentirao je i brendirao originalne preparate koje sam pravi od sremuša, samoniklog belog luka, u narodu poznatog i kao medveđi. Luk divlji, a svetski – na latinskom allium ursinum – kaže ovaj Milanovčanin, izuzetno je lekovit.

Od srpskog Zavoda za intelektualnu svojinu, 1. novembra ove godine, posle 22 meseca provere valjanosti preparata od sremuša, Milić je dobio sertifikat P-0029/2011, a mesec i po kasnije, na sajmu „Tesla fest“ u Novom Sadu, pripao mu je i zlatni pehar. I pre toga, zbog utvrđene lekovitosti svih vrsta preparata pod zajedničkim nazivom „Sremušin“, Milić je pozivan na međunarodne sajmove pronalazača, te predstavljao Srbiju u Moskvi, Parizu, Briselu, Madridu, Rimu… čak i u dalekom Seulu.

– Tečni preparati „Sremušina“, koje spravljam po svetskom standardu HASAP i uz odobrenje Zavoda za javno zdravlje Srbije, pouzdano leče visok krvni pritisak, masnoću u krvi, bolesti štitne žlezde, normalizuju probavu, jačaju imunitet, izlučuju višak sluzi iz pluća, čiste jetru… Do proleća, biće gotove i provere dejstva na bolesti vena i prostate, te hemeroide – objašnjava Milić.

Sve u vezi sa svojstvima proizvoda prevedeno je na engleski i ruski, a uskoro će i na kineski jezik. Jer, i Kinezi – koji stolećima praktikuju narodnu medicinu – ne kriju zainteresovanost za ovaj jedinstveni preparat.

– Da bi postizao najbolji efekat u lečenju, najbolje je sremuš brati od Mladenaca, 22. marta, do Đurđevdana, 6. maja, kad još nije toliko ljut i gorak. List se pere i melje, te cedi i pakuje u flašice, a konačni sastav je 80 odsto sremuša, a ostatak srce divlje jabuke ili drugo lekovito bilje, zavisno od vrste bolesti. Inače, u sezoni uberem do 600 kilograma lista sremuša. Inače, ja nisam znao da je lekovit i otpad koji preostane od preparata, sve dok nisam video da ga žene privijaju na bolesne vene, otvorene rane i hematome dok ne ozdrave – dodaje Milić.

Sremuš je, kaže, ranije korišćen uglavnom za prehranu tokom gladnih godina, pa je generacija njegove majke Radovinke othranjena uz ovu biljku, kojoj su dodavane samo šaka-dve brašna…

Previslav Milić, na kraju, svoje preparate uglavnom poklanja, ali mu zahvalni ljudi ponekad pošalju nešto novca. On, opet, ništa ne traži, ikako priznaje da mu sredstva nedostaju – čak i za registraciju firme, kako bi svoju „lekovitu“ delatnost ipak morao da ozvaniči.