Grčkoj odobrena finansijska pomoć
Evrozona i MMF su teškom mukom prošle noći došli do sporazuma o načinu da se znatno smanji grčki dug i do odluke da isplate dugo očekivanu novu tranšu kredita za pomoć otplati državnog duga Grčke, bez koje je njenim finansijama pretilo da presuše.
Posle više od 13 sati sastanka u Briselu, ministri finansija 17 zemalja zone evra se konačno dogovorilo sa Međunarodnim monetarnim fondom da se dug Grčke do 2020. godine svede na 124 odsto njenog bruto-domaćeg proizvoda (BDP), dok je prvobitni cilj MMF bio smanjenje za četiri odsto više, na 120 odsto.
To predstavlja smanjenje od oko 40 milijardi evra do 2020, rekao je jedan evropski izvor. Da to nije postignuto, dug bi 2020. godine dostigao 144 odsto BDP, a MMF taj nivo smatra neodrživim.
Buduće kretanje državnog duga Grčke je od pre dve nedelje bila glavna tačka neslaganja zemalja evrozone i MMF koji je zahtevao da se dug smanji na 120 odsto do 2020. godine. Dogovor o dugu je utro put za isplatu koju je Grčka očekivala, nove kreditne tranše pomoći za vraćnje duga, bez koje je njenim državnim finansijama pretila propast u kratkom roku.
Iz Atine, grčki premijer Andonis Samaras koji je telefonom razgovarao sa nekoliko evropskih lidera, da bi pomogao da se nađe rešenje, pozdravio je rezultat. „Sve je dobro prošlo. Svi Grci su se zajedno borili, a sutra počinje novi dan za sve Grke“, rekao je on.
Ministri su se složili da se isplati kreditna pomoć od ukupno 43,7 milijardi evra, blokirana nedeljama. Prvi deo od 34 milijardi treba da se isplati 13. decembra, a ostatak u tri rate, tokom prvog kvartala 2013. godine.
Za MMF, najlakši način je bio da se izbriše deo duga grčke države kreditorima, po uzoru na ono što je dogovoreno s bankama početkom 2012. godine. Ali, za to nisu htele ni da čuju Evropska centralna banka (ECB) i neke zemlje, pre svega Nemačka.
Da bi se smanjio državni dug Grčke, bez brisanja, ministri Evrogrupe su poredlozili paket mera od kojih su mnoge složene. Među njima je da Grčka otkupi od poverilaca dužničke hartije od vrednosti i ponovo ih proda, ali ne ispod određene minimalne cene.
Predviđeno je i znatno smanjenje kamatnih stopa na bilateralne kredite već odobrene Atini, produženje od 15 godina roka otplate kredita i produženje za 10 godina roka za isplatu kamate.
Dobit nacionalnih centralnih banaka i Evropske centralne banke na grčkim obveznicama koje već poseduju, vratiće se Grčkoj, na jedan bankaski račun kojim ona za sada neće moći da raspolaže.
„Ovi poslovi su veoma važni, veliki, ali smo dali vidljivost evrozoni i nadu grčkom narodu“, sumirao je francuski ministar finansija, Pjer Moskovisi. „Imamo rezultat, možemo ga predstaviti našoj Skupštini da ona donese odluku“, rekao je njegov nemački kolega Volfgang
Šojble.
Druge vlade takođe moraju da dobiju saglasnost svojih parlamenata za noćašnji dogovor.
Za Vladu Nemačke cilj je da dobije odobrenje Bundestaga „najkasnije u petak“.
