Od 5.000 menadžera samo osam nađe posao
Na svakoj sedmoj fakultetskoj diplomi poslednjih godina piše „menadžer“, a samo 2010. godine dobili smo 5.142 tih zvanja. Od njih se, prema podacima Unije poslodavaca, zaposlilo samo osmoro, među kojima je troje kasnije ostalo bez posla.
Školujemo prekobrojne lekare, advokate, doktore, jer upisne kvote se određuju da fakulteti i profesori ne bi ostali bez posla, a ne prema potrebama tržišta. Ovo je samo jedan od ključnih problema u prosveti na koji ukazuje prof. dr Ivan Ivić, koautor Strategije obrazovanja do 2020. godine, prenose Novosti.
Za osam godina, upozorava prof. Ivić, zbog sve manjeg prirodnog priraštaja imaćemo 66.000 mesta na studijama, a samo 37.743 potencijalnih akademaca.
– Mora doći do radikalnog reza – gašenje fakulteta i univerziteta. Crna slutnja je neminovno srozavanje kvaliteta onih koji studiraju – ocenio je prof. Ivić na skupu „Obrazovanje: razvojni potencijali Srbije“ u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
– Uslediće velika borba fakulteta za kandidate, jer će upisni kapaciteti biti duplo veći od potrebnih. Ako stvari ostanu ovakve, većina studenata biće na budžetskom finansiranju.
Posledica svega ovoga biće, prema proceni ovog stručnjaka, manjak kadrova određenih profesija, pa zato država treba da finansira one struke koje će biti potrebne, a ne da daje svima pomalo.
Koliki je problem visokoobrazovanih, govore i podaci da je 2010. godine diplomiralo 46.162 osoba, a deceniju kasnije oko 25.000. S obzirom na to da je sada sa fakultetskom diplomom zaposleno 482.382 radnika, procena je da će biti potrebno 20 godina da se iškoluju kadrovi koji bi zamenili sve njih. Problemi, dodaje, postoje na svim nivoima, od vrtića do doktorskih studija.
Osim trećine funkcionalno nepismenih đaka, kako su pokazali rezultati PISA testiranja, i preostale dve trećine uglavnom su u najnižoj od šest kategorija. A među njima, napominje prof. dr Ana Pešikan, sa Filozofskog fakulteta, nema onih koji su odustali od škole ili je nisu ni upisali, već je reč o redovnim učenicima.
Rešenja ovih i drugih obrazovnih problema predložena su Strategijom razvoja obrazovanja, ali je za to, napominju stručnjaci, potrebno znatno veće finansiranje obrazovanja, u iznosu od šest odsto BDP. Ključno za kvalitet biće i uvođenje stručne, umetničke i opšte mature.
