EU bez dogovora u budžetu
Samit Evropske unije na kojem se razgovaralo o budžetu za period od 2014. do 2020. godine završen je u Briselu bez dogovora.
Predsedavajući Evropskog saveta Herman van Rompej preneo je da su njemu i šefu Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu šefovi država i vlada članica rekli da će nastaviti rad kako bi u narednim nedeljama postigli saglasnost.
Za sedmogodišnji period je planiran budžet od oko 1.000 milijardi evra, ali se nije očekivalo da će sporazum biti postignut pošto među članicama ne postoji saglasnost oko toga da li treba više štedeti ili više ulagati u razvoj.
Van Rompej je predložio budžet s nekim rezovima, ali je na konferenciji za novinare posle samita naznačio podršku zemljama koje smatraju da je veća potrošnja ključna za oporavak privreda u recesiji. „Rast u jednoj zemlji koristi svima“, rekao je on.
Financial Times navodi da je samit „propao, zaoštravajući podelu sever-jug među državama članicama koja je nastala pogoršavanjem dužničke krize evrozone“.
Samit je završen pošto je predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej zaključio da ne može biti premošćen jaz od 30 milijardi evra između zahteva Francuske, Španije i Italije za potrošnjom, i štednje koju traže Velika Britanija, Holandija, Nemačka i drugi.
Holandski premijer Mark Rute bio je nepokolebljiv u stavu da Van Rompejev predlog budžeta od 973 milijardi evra mora biti smanjen za 100 milijardi što su podržali Kameron, nemačka kancelarka Angela Merkel i švedski premijer Fredrik Rajnfelt. Kameron je bio spreman da
pristane na najmanje 50 milijardi evra rezova, dok se smatra da bi Merkelova pristala i na skromnije rezove.
Guardian navodi da je Francuska ključna „kolebljiva država“. Ona je „davalac“, ali je predsednik Fransoa Oland odlučno štitio milijarde evra za poljoprivredne subvencije. Van Rompej je u novom predlogu povećao budžet za zajedničku agrarnu poltiku, ali je to bilo
neprihvatljivo Holandiji.
Iz budžeta EU se prevashodno finansiraju subvencije za poljoprivredu i pomoć manje razvijenim zemljama-članicima.
Taj budžet čini tek oko jedan odsto ukupnog bruto-društvenog proizvoda EU, ali ima velik politički značaj pošto ukazuje na odnos moći članica.
EU je podeljena na dva bloka: uglavnom bogatije članice žele da ograniče svoj doprinos u vreme krize, dok se siromašnije upravo u to vreme više oslanjajuju na novac iz evropskog budžeta za razvoj i investicije.
