Koristimo samo 10 odsto kapaciteta za proizvodnju ribe

Proizvođački i prerađivački kapaciteti ribnjaka u Srbiji, rade sa čak 10 puta manje ribe nego što bi mogli. To znači da gubimo milione evra, jer samo Evropskoj uniji godišnje nedostaje više od milion i po tona ribe.

Stanovnik Srbije godišnje pojede i do četiri puta manje ribe nego stanovnik EU, a u Srbiji je pod ribnjacima oko 14 hiljada hektara, od kojih je petina površina zapuštena.

„Uglavnom su problemi to što podsticaji ne postoje, a nameti za vodoprivredne doprinose su veliki, da su tržišne prilike u okruženju problematične jer svi u okruženju imaju velike podsticaje“, ističe Krum Anastasov zaposlen na ribnjaku „Kapetanski rit“ u Kanjiži.

Ni Predlog zakona o podsticanju poljoprivrede, koji bi uskoro trebalo da se nađe u Skupštini, ne predviđa subvencije za ribarstvo. A ribari traže tretman koji imaju stočari.

„Predložili smo da bude podsticaj po kilogramu proizvedenog konzumnog šarana i pastrmke od 50 dinara. Predložili smo da matice šarana, odnosno toplovodnih vrsta riba budu podsticane sa 500 dinara, a matice hladnovodnih poput kalifornijske pastrmke sa 300 dinara“, objašnjava Zoran Marković sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Donošenje novog zakona zaštitili bi proizvođače od konkurencije, ali i omogućili da se promet ribe legalizuje. Veća proizvodnja ribe pokrenula bi i industriju.

„Možemo da povećamo naše kapacitete za oko 50 do 60 odsto. Nama bi najveća podrška bila kada bi država podržala ribare i ribnjake, što bi automatski značilo i da bi koristili više riblje hrane i nama bi to već bio dovoljan podsticaj“, smatra Žolt Pinter iz Veterinarskog zavoda u Subotici.

Kilogram šarana u maloprodaji u Srbiji je oko 400 dinara, dok je u Zapadnoj Evropi i preko pet evra. Cena raste ako se riba preradi, pa tako riblja pašteta u zemlji košta oko 45 dinara, a kilogram dimljenog šarana oko 1000 dinara. Za izvoz, cene su nešto više, zbog čega ribari iz Srbije nisu konkurentni na stranom tržištu.

„Samo zato što nemamo subvencije i zato što kapaciteti nisu popunjeni. Nama su troškovi proizvodnje sada daleko veći, nego kada bi proizvodili punih 2000 tona godišnje proizvoda. U tom slučaju bi bili apsolutno konkurentni i jeftiniji, objašnjava Siniša Simić iz DTD „Ribarstvo“.

U Srbiji se godišnje proizvede oko 15 hiljada tona ribe, što je u odnosu na mogućnosti više nego skromno. Iako bi mogla da bude veliki izvoznik, Srbija uvozi čak 70 odsto ribe koja se koristi u ishrani.

Procenjuje se da bi proizvodnja ribe u Srbiji mogla da se udesetostruči, jer samo u Vojvodini ima oko 100 hiljada hektara neplodne zemlje, idealne za ribnjake.