Kakva sudbina očekuje novinsku industriju?
Čini se da štampa polako gubi bitku sa elektronskim medijima. Protekla godina bila je rekordna po broju čitalaca novina, koje su istovremeno zabeležile pad prihoda od oglasa. Google je prihodovao od oglašavanja više od svih štampanih izdanja u Americi zajedno, a Financial Times je prvi put zabeležio više digitalnih od pretplatnika štampanog izdanja.
U Srbiji od danas list Press ne može da se kupi na kioscima, svetski giganti poput Newsweeka i Guardiana najavljuju gašenje štampanih izdanja, a iz Nemačke stiže vest da su dnevni listovi u ovoj zemljiu posljednjih deset godina izgubili skoro četvrtinu tiraža, a taj trend se nastavlja, što ugrožava opstanak pojedinih listova, dok su neki već bankrotirali.
Decenijama su novine bile prvi izvor informacija, od termina održavanja buvljih pijaca, vremenskih prognoza, rada dežurnih apoteka, do novosti iz nauke i sporta, ali je u septembru prošle godine bankrotirao nirnberški dnevni list „Abendzeitung“, najstariji njemački dnevnik, osnovan 1919. godine.
Sada slična sudbina preti i jednom od najuglednijih dnevnih listova sa velikom tradicijom, dnevniku „Frankfurter rundschau“, kao i nemačkom izdanju „Financial Times-a“, preneo je Deutsche Welle.
„Ne verujem da će branša umreti. Ali poteškoće su znatne. Za deset godina branša sigurno neće izgledati kao sada„, kaže stručnjak za štampane medije Ginter Rager.
Rager je bio univerzitetski profesor novinarstva i naučno se bavio trendovima u novinskoj branši. Sada je u penziji i pretplatio se na tri dnevna lista. On smatra da mladi nerado čitaju novine i da taj problem neće biti lako prevaziđen u budućnosti.
Mladi između 14 i 29 godina znatno manje čitaju novine u poređenju sa generacijom svojih roditelja. Čitaoci se sele na internet, a za novine je još veći problem u tome što se u istom smeru uputila i reklamna branša.
Portparol Saveza nemačkih novinskih izdavača Anja Paskvaj priznaje da ni oni ne mogu da pretpostave kako će novinska branša izgledati u budućnosti, pošto se nalazi usred transformacije.
„Kada razmišljamo o nemačkim novinama za deset, dvadeset ili trideset godina, onda pretpostavljamo da će i tada postojati štampane novine koje će se prodavati i biti čitane“, kaže Paskvaj.
Ona smatra da će verovatno na jednoj strani postojati birani štampani proizvodi za elitu, koji će biti skupi, a sa druge strane, masovne, jeftine ili čak besplatne novine za masu ljudi koji idu na posao javnim prevozom.
Slično razmišlja i Rager, koji očekuje da će većina čitalaca novina poticati iz obrazovanijeg sloja stanovništva, koji će sebi moći da priušti štampane novine i koji neće želeti da se informiše samo putem interneta.
U Nemačkoj postoji 1.532 lokalnih listova, 330 novinskih kuća i 130 redakcija. Novinsko tržište je najveće u Evropi i peto po veličini u svetu.
