Nije prodat sav gas iz Južnog toka
Gazprom se priprema da do kraja godine počne izgradnju gasovoda Južni tok bez obzira što trećina količine gasa koja će biti transportovana još nije ugovorena.
Pored toga problem može da bude što je tražnja ruskog gasa u Evropi u padu, javila je novinska agencija Reuters.
Predstavnici tog ruskog koncerna su u četvrtak izjavili da će konačnu investicionu odluku sledeće sedmice potpisati akcionari tog megaprojekta – „Gazprom“, italijanska kompanija „Eni“, Francuska EDF i nemačka „Wintershall“.
„Gazprom“ ima polovinu vlasništva u zajedničkom preduzeću, a drugu polovinu poseduju ENI, EDF i BASF.
Izgradnja „Južnog toka“ će početi 7. decembra istovremeno na dve lokacije – na ruskoj obali Crnog mora i u Srbiji. „Gazprom“ ima strategiju da prodaje 100 odsto gasa pre početka izgradnje izvoznih kapaciteta.
Direktor „Gazproma“ za upravljanje projektima Leonid Čugunov izjavio je da su za sada ugovorene dve trećine ukupnog obima, dok će preostala trećina biti ugovorena tokom procesa izgradnje i nju će uglavnom „kupiti elektrane koje će preći sa uglja ili mazuta, na gas“, preneo je Reuters.
Zamenik Čugunova Aleksej Serebrjakov je ukazao da će kopnena deonica gasovoda, prema proračunu iz 2012, koštati šest milijardi evra, a podmorska 10 milijardi evra, ali da će konačna cena biti poznata sredinom 2013, posle zaključenja sporazuma sa svim isporučiocima.
Po Ruetersu, mnogi analitičari ne veruju u mogućnosti „Gazproma“ da finansira sve svoje projekte čiji se spisak povećava iz godine u godinu. Čugunov je, medjutim, tim skepticima odgovorio da „ne postoji takva mogućnost da ‘Gazprom’ ne izgradi ‘Južni tok'“.
„Ne očekujemo probleme oko finansiranja naših projekata“, rekao je on.
Čugunov je potvrdio da će „Južni tok“ stići na granicu izmedju Slovenije i Italije, ali da izgradnja kraka do austrijskog čvora Baumgarten nije skinuta s dnevnog reda.
„To se pitanje može razmotriti u slučaju promene uslova na tržištu. To nije pitanje za sledećih pet godina“, ukazao je Čugunov. Zvaničnik „Gazproma“ je, medjutim, rekao da se ne razmatra mogućnost izgradnje kraka „Južnog toka“ na jug Italije preko Grčke.
Reuters je primetio kako „Gazprom“ počinje izgradnju „Južnog toka“ u vreme kada je tražnja gasa u Evropi u oštrom padu . Ruski gasni monopol je, medjutim, uveren da će tražnja tog energenta rasti i da će biti potrebne nove količine tog energenta.
Čugunov je ukazao da niko od isporučilaca gasa u Evropsku uniju nije zatražio „uključivanje“ u „Južni tok“. On je takodje odbacio pretpostavke da će zemlje-učesnice tog projekta dobiti popust u ceni ruskog gasa.
„Ni o kakvim popustima se ne govori. Popusti apsolutno ne zavise od učešća u tom projektu“, ukazao je Čugunov.
Projekat predvidja da gasovod „Južni tok“, u dužini od 3.600 kilometara (km), ide kopnenim putem, od nalazišta gasa u Rusiji do ruskog dela crnomorske obale, u okolini grada Novorosijska. Potom gasovod ide po dnu Crnog mora, u dužini od 900 km do bugarske obale, a zatim kopeninim putem ka granici Srbije.
Ceo projekat trebalo bi u prvoj fazi, do kraja 2015, da osigura godišnji transport oko 32 do 33 milijarde kubnih metara (m3) prirodnog gasa do potrošača u južnoj Evropi, a dve godine kasnije, kada bude pušten u rad i drugi cevovod, dvostruko veću količinu tog energenta.
