„Bratska“ struja nije najskuplja

Da li je EPS direktnom kupovinom struje od RS napravio dobar posao, znaće se tek na kraju 2013. godine kada se dobije konačan račun.

Za ugovorenu isporuku 572.840 megavat-sati električne energije iz Republike Srpske, Elektroprivreda Srbije treba da plati 30,7 miliona evra. Preračunato to znači da je megavat-sat struje plaćen 53,61 evro ili 5,3 evro centi za kilovat-čas, potvrđeno je iz EPS-a.

„Elektroprivreda Srbije je prvi put učestvovala na tenderima EP RS i ovom kupovinom obezbeđeno je 70 odsto potreba za uvozom u 2013. godini“, rekao je Aleksandar Obradović, v. d. generalnog direktora EPS-a, dodajući da se nada da će ovo biti dobar početak saradnje dve elektroprivrede.

Branislava Milekić, generalni direktor EP RS, objasnila je da je ovaj holding raspisao međunarodni javni tender za prodaju bilansnih viškova električne energije u 2013. godini, te da je EPS postigao najbolju cenu. Na tenderu je učestvovalo sedam ponuđača.

Upitan da li je kupovinom od direktnog proizvođača EPS prošao jeftinije u nabavci struje, nego da ju je kupovao od posrednika, Slobodan Ružić, zamenik ministra energetike u vreme Kori Udovički, kaže da je to u ovom času niža cena od tržišne.

„Elektroprivreda Srbije je u ovoj kupovini prošla povoljnije, nego da je kupovala preko posrednika. To je trenutno nešto niža cena nego što se megavat-sat prodaje na tržištu, ali ako bi se dogodilo da cena megavat-sata padne, onda ovaj uvoz neće biti isplativ“, kaže Ružić.

„Treba svakako videti, šta ugovor predviđa, koliko je kupljeno struje za prvi kvartal naredne godine, kada je struja najtraženija roba i kada se zbog zime najviše troši. Da li će zaista biti dovoljan taj uvoz da pokrije 70 odsto ukupnih potreba, ostaje da se vidi“, objašnjava Ružić.

Upućeni u nabavke i trgovinu strujom slažu se u načelu da ova nabavka od Elektroprivrede Republike Srpske trenutno nešto povoljnija, ali da se nikako ne može tvrditi da je kupljeno 70 odsto ukupnih potreba, jer se ne zna kolika će biti konačna potrošnja struje u 2013. godini. Šta ako bude toplo vreme ili neka strašna hladnoća?

Problem je kako kažu upućeni, što je EPS od EP RS kupio negarantovanu struju, a toznači da EP RS ne mora da isporuči EPS-u sve ugovorene količine električne energije ukoliko nema dovoljno struje za sebe.

A rizika ima. Termoelektrane Ugljevik i Gacko (stare više od 40 godina) često „ispadaju“ iz sistema. Osim toga značajan deo svoje energije RS proizvodi u hidroelektranama, čija je proizvodnja po prirodi stvari izložena hidrološkim uticajima – suši i padavinama. To znači, kako objašnjava naš izvor, da bismo izračunali realnu cenu kupljene energije od EP RS, u cenu mora da se uračuna i trošak garantovanja ovih količina, odnosno cena „snalaženja“ – da se dobavi energija koja nedostaje.

Kolika će cena te energije baš tada biti niko ne može da kaže jer je puno faktora koji na nju utiču – oštrina zime, hidrologija, pouzdanost rada elektrana, globalna cena nafte i gasa, raspoloživost prenosnih kapaciteta… Garantovana cena uglavnom povećava osnovnu cenu za 15 odsto, tvrdi ovaj izvor.

„Elektroprivreda Srbije“ je od „Elektroprivrede Republike Srpske“ kupila šest paketa. Pet za prvi kvartal i jedan za celu 2013. godinu. Elektroprivreda Srbije je, dakle, od EP RS pazarila električnu energiju u bandu (konstantnom režimu rada od 0 do 24 časa), od čega će najveći deo, preko polovine, EP RS isporučivati tokom cele naredne godine.

Na pitanje šta je tu problematično naš izvor kaže – to što EPS uvek ima viškove u noćnim satima (zato nam je struja tada četiri puta jeftinija). Važnije od toga, EPS ima bilansne viškove na proleće, kad se snegovi otope, za vreme leta i ponekad u poslednjem kvartalu, kad je hidrologija povoljna.

Nameće se pitanje zašto EPS kupuje nešto što mu ne treba, to jest zašto kupuje nešto što će u velikom delu morati da prodaje nazad na tržištu, kaže ovaj izvor.

Bitno je da je za prvi kvartal kupljeno oko 140 megavat-sati struje, što je samo jedna trećina ukupnih potreba za to doba godine. U isto vreme ove godine, dakle, u januaru potrošeno je čak 600 megavat-sati. Po tom osnovu, ovih 140 megavat-sati nikako neće biti dovoljno, pa će EPS morati da kupuje dodatne količine struje, samo je pitanje po kojoj ceni.

Istovremeno je ovim ugovorom predviđen znatno veći uvoz struje iz RS za drugi, treći i četvrti kvartal 2013. godine kada je inače i u Srbiji potrošnja manja, pa je realno očekivati da će te viškove EPS morati da proda nekom trećem na tržištu. Opet je pitanje po kojoj ceni.