Guverneri o krizi u regionu
Rast nezaposlenosti i javnog duga, manje novca za ulaganje – sve su to posledice krize u evrozoni čije negativne posledice oseća i region jugoistočne Evrope.
Prognoze su pesimistične, u ovoj godini u Srbiji i Hrvatskoj, umesto očekivanog rasta, očekuje se privredni pad. Ipak, to nije jedini pokazatelj ekonomske situacije u zemljama u okruženju
Što se bankarskog sektora tiče, finansijska stabilnost Srbije nije ugrožena, kaže guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković i naglašava da je Srbija među retkim zemljama u kojoj kreditna aktivnost nije smanjena. Bankarski sistem nije pogođen krizom ni u Makedoniji, prema rečima viceguverneke te zemlje, Anite Angelovske Bezhoske. Ceh je platila privreda, koja je u Makedoniji izvoznio orijentisana.
„Stabilna makroekonomska politika je pomogla da održimo stabilnost, da taj šok koji je doživeo privredni sektor ne bude tako veliki kao u regionu. Makedonija ima jedan od najmanjih padova BDP-a u regionu“, kaže Bezhoska.
Slične probleme imala je i privreda BiH, a prema oceni viceguvernera te zemlje Radomira Božića, čitav region u krizi je prošao veoma loše.
„Ja se nadam da sve ovo što smo preživeli tokom krize, može biti korisna pouka da utvrdimo šta su naše slabosti. Treba rešavati strukturne probleme podizati konkurentnost privrede, podizati saradnju na regionalnom nivou“, kaže Božić.
Upravo takva saradnja može ojačati položaj regiona na svetskim tržištima, a kao neiskorišćeni prostor za saradnju predstavnici zemalja iz okruženja vide u trgovinskoj razmeni. Za brži izlazak iz krize, poručuju, dragocena je razmena iskustava institucija poput centralnih banaka i ministarstava finansija.
