Za oglašavanje u Srbiji potrošeno 172 mil evra
Prihod medija od oglašavanja u ovoj godini biće na nivou 2011, kada su mediji od reklama prikupili 172 miliona evra.
Na skupu u Beogradu, posvećenom petnaestogodišnjici rada nezavisnih medija, izvršni direktor agencije Nielsen Audience measurement Darko Broćić je rekao da se na tržištu oglašavanja ne očekuju „dramatične promene“ iako „kriza traje, a para je sve manje“.
Prema njegovim rečima, na stabilnost prihoda od reklama u ovoj godini uticale su izborna kampanja i nekoliko velikih sportskih dogadjaja.
Direktor Nielsena je podsetio da je 2008. godina sa 206 miliona evra bila rekordna po nivou prihoda koje su mediji ostvarili od prodaje oglasnog prostora, da bi od 2009. do 2011. godine usledila stagnacija. Najveći oglašivači prošle godine bili su Procter&Gamble, Telekom Srbija, Beohemija, Henkel, Vip mobajl, Loreal, Nivea, Telenor, Coca cola i Apatinska pivara, dodao je Broćić.
Učesnici skupa koji su organizovale Američka agencija za medjunarodni razvoj (USAID) i nevladina organizacija IREX izrazili su očekivanje da će mediji sledeće godine živeti gore i da će „biti dobro ako ostane isto kao u 2012“.
Predstavnici marketinških agencija Direct media i Universal media koje drže više od 50 odsto tržista oglašavanja u Srbiji, naveli su da 85 odsto klijenata čine strane kompanije koje samostalno odlučuju o odabiru medija u kojem će se oglasiti.
Direktorka Universal media Tijana Popović ocenila je da se u Srbiji osporava postojanje agencija koje prodaju oglasni prostor i negirala da samo dve agencije drže domaće tržište oglašavanja.
„Svaki oglašivač ima pravo da se direktno oglašava u medijima i monopol agencija u Srbiji ne postoji“, kazala je ona ističući da ta agencija nikada nije radila sa državom.
Direktor Direct media Jovan Stojanović kazao je da agencije ni na koji način ne utiču na medije jer „klijente ne zanima da li agencija želi da uloži u neki medij iz finansijskih ili nekih drugih interesa“.
Na pitanje da li marketinške agencije pomažu opstanak više od 400 elektronskih medija u Srbiji, Stojanović je ocenio da se zatvaranjem viška medija neće povećati raspoloživi prihodi ostalih učesnika na tržištu.
Na skupu je istaknuto da je internet jedini medij čiji je budžet u krizi rastao, ali su njegovi potencijali ispod trendova u svetu gde skoro petina budžeta za reklamiranje odlazi na internet.
Razlog malog udela interneta u Srbiji u ukupnom budžetu za oglašavanje je slab sadržaj domaćih sajtova, ocenio je direktor agencije za istraživanje interneta Gemius Milan Kovačević.
Kako je rekao, zbog velikog preklapanja sadržaja prosečni korisnik interneta u Srbiji mešečno u proseku otvori oko 200 strana dok hrvatski korisnik otvori oko 500 strana.
Prema oceni Stojanovića, oglašavanje na internetu ne raste značajnije zbog nedovoljne penetracije interneta u Srbiji i krize „zbog koje ljudi sede kod kuće i gledaju televiziju“.
