Nema mesta za negu dementnih osoba
U toku je izrada registra osoba obolelih od Alchajmera i drugih vidova demencije. Procenjuje se da je dementna svaka deseta osoba starija od 65 godina. U poodmakloj fazi bolesti, te osobe moraju da budu pod stalnim nadzorom.
Na prvi simptom, zaboravnost, obično se ne obraća pažnja. Kada počnu da se dešavaju ozbiljnije stvari, bolest je obično u poodmakloj fazi.
Koliko je to ozbiljan problem, znaju samo oni koji u svom okruženju imaju tako bolesnu osobu. Bilo je slučajeva da dementna osoba izađe iz kuće i nikada je porodica ne pronađe.
Dušica Joksimović, čija majka boluje od Alchajmera, kaže da majku nije mogla samu da ostavi samu ni da ode u prodavnicu i dodaje da ne može normalno da se živi.
„Ona nije mogla da se kontroliše sama, sve stavlja u usta, bilo šta što je na stolu. To ne može da se izdrži, da jedna porodica funkcioniše normalno“, objašnjava Joksimovićeva.
Zabluda je da je zaboravnost sastavni deo starenja, kažu lekari. Ako osoba ne pamti novije događaje, ne može da se seti predmeta ili osoba koje su joj bliske, to su upozoravajući znaci.
Psihijatar Slavica Golubović kaže da još uvek ne postoji izlečenje, ali preparati mogu da uspore napredovanje bolesti.
„Zbog toga je značajno da se bolest otkrije što ranije i da se sa terapijom počne što pre, jer onda osoba ima veći kvalitet života neko duže vreme, što mislim da jeste cilj“, kaže Golubovićeva.
Za osobe koje moraju da budu pod stalnim nadzorom, najbolje rešenje je starački dom, ako porodica nije u mogućnosti da o njima neprestano brine. Na posebnom odeljenju za dementne, u domu na Bežanijskoj kosi ima mesta za 62 osobe.
„Ljudi ne znaju kako da se suoče s problemom koji imaju kod kuće, tako da dođu na smeštaj kada to bude u nekoj krajnjoj fazi, kada ne mogu da nađu rešenje za sebe i svoje srodnike“, kaže Gordana Plejo iz doma na Bežanijskoj kosi i dodaje da je lista čekanja je velika i da je stalno puno.
Ovako uređenih prostora ima još u samo nekoliko domova u Srbiji. U Ministarstvu rada zapošljavanja i socijalne politike kažu da to nije dovoljno.
„Naše ustanove će u narednom periodu prilagođavati svoje postojeće kapacitete obolelima od demencije. To ne zahteva velika ulaganja. Zahteva posebnu edukaciju zaposlenih jer se sa obolelima od raznih vidova demencije mora posebno raditi i obratiti posebna pažnja“, kaže državna sekretarka u resornom ministarstvu Brankica Janković.
Proteklih godina bilo je zloupotrebe, prilikom smeštaja dementnih osoba u privatne domove, pa su neke od tih ustanova zatvorene. Kontrola domova će u buduće biti mnogo stroža. Uskoro počinje i proces licenciranja, tako da oni koji ne ispunjavaju predviđene standarde, neće moći ni da pružaju tu uslugu.
