Zavod za javno zdravlje traži povratak pod okrilje države
Gradski zavod za javno zdravlje je republička ustanova koja se prvenstveno bavi preventivnom zaštitom i rešavanjem javno-zdravstvenih problema Beograđana. Stručnjaci ove ustanove, međutim, obavljaju i mnoštvo poslova koji su u interesu države i regiona, posebno Republike Srpske i Makedonije. I pored toga što rade za republičku kuću zdravlja, oko 400 zaposlenih, među kojima šezdesetak lekara specijalista, brojni tehnolozi, inženjeri, biolozi, farmaceuti, veterinari i ostali radnici, ipak, ne može da računa na isplatu zarada o trošku države. Da bi im plata „legla“ na račun svakog meseca, ustanova za koju rade mora u kontinuitetu da bude prisutna i konkurentna na tržištu medicinskih usluga. Takav imperativ pred zavodom stoji već deceniju.
– Gotovo sve zdravstvene ustanove u zemlji finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje, ali Gradski zavod nije pod njegovim okriljem već deset godina, od kada je procenjeno da možemo da sami opstanemo zarađujući na tržištu. Zavodu od tada više niko ne pomaže u isplati zarada, već od države samo dobija novac za određene projekte i zadatke – ističe dr Slobodan Tošović, direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje, dodajući da Republički fond ne zanima koliko je ljudi angažovano na poslovima i kako će oni ostvariti svoje zarade, već ih samo interesuje kada će zadaci biti obavljeni.
– Od ukupnog godišnjeg prihoda, svega 30 odsto nam dolazi iz kase fonda i iz budžeta, što koristimo za projekte, dok ostatak prihodujemo na tržištu, koje je sve manje i oskudnije, pa ne možemo da zaradimo dovoljno za plate. Zato se nadamo da će naš status uskoro biti promenjen. Neka nam država isplaćuje plate, kao i svim zdravstvenim ustanovama, a mi ćemo zauzvrat raditi samo za nju – predlaže dr Slobodan Tošović, podsećajući da nijedna javno-zdravstvena ustanova ne bi trebalo toliko da bude okrenuta tržištu, jer „ono ne sme da diktira angažmane u oblasti javnog zdravlja, već to treba da radi država“.
– Potrebni smo fondu, smatram da bi oni morali da plaćaju i preventivno delovanje. Jer, broj obolelih i trajanje lečenja zavise neposredno od prevencije – dodaje dr Tošović.
Zgrada u kojoj je smešten zavod nije namenski građena za potrebe ove ustanove. Direktor kaže da se u adaptaciju zdanja u Bulevaru despota Stefana neprestano ulaže, ali da je nedostatak prostora i dalje veliki problem.
– Svi zahtevi za obnovu zgrade ili osavremenjivanja opreme upućeni državi završavali su uvek istim objašnjenjem – zarađujete dovoljno za sebe. Istina je da nam dosad nije bila potrebna novčana pomoć, jer je oprema bila u dobrom stanju, prolazili smo sve akreditacione testove i kontrolu sprovođenja ISO standarda – ističe dr Tošović, podsećajući da je zavod samo pet odsto opreme pribavio zahvaljujući donacijama ili kroz državnu podršku, dok je sve ostalo nabavljeno sredstvima zarađenim na tržištu.
Poslovi zavoda
* higijena i medicinska ekologija
* socijalna medicina i promocija zdravlja
* mikrobiologija sa epidemiologijom
Godišnje obave 1.200.000 mikrobioloških analiza
– Poslovi iz oblasti mikrobiologije tiču se svih zaraznih i nezaraznih bolesti epidemijskog karaktera u Beogradu. Godišnje uradimo 1.200.000 raznih analiza, odnosno obradimo oko 400.000 uzoraka. Pokušavamo da olakšamo posao i lekarima u domovima zdravlja tako što pacijenti više ne moraju da dolaze kod nas za razne analize, već to mogu da urade i kod svojih doktora. Mi šaljemo naše vozače po te uzorke, a uskoro ćemo uvesti i elektronsku komunikaciju zahvaljujući kojoj će doktor na računaru moći da očita rezultate analize – poručuje direktor Tošović.
Vanredne situacije
U vanrednim situacijama, kao što su hemijski udesi, širenje neprijatnih mirisa, zagađenje vode i slično, zavod ima posebnu ulogu.
– Oformili smo pet mobilnih ekipa. Naši tehničari odlaze službenim automobilima kući, dostupni su 24 sata, i kad god se dogodi nepredviđena situacija, odmah izlaze na teren – ističe direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje.
