Srce otkazuje i bez najave
Polovina ljudi koji dožive iznenadnu smrt usled srčanog zastoja nema prethodno nikakve simptome, a među njima veliki udeo čine i osobe koje su do tada bile potpuno zdrave, upozoravaju stručnjaci.
Direktor Pejsmejker centra Kliničkog centra Srbije dr Goran Milašinović objasnio je da je šansa da čovek preživi nakon zastoja srca samo deset minuta i da je zato važno da se odmah nakon konstatovanja da je zaista reč o srčanom udaru primeni elektrošok.
On je rekao da je veoma važno da se na javnim mestima postave defibrilatori- uređaji za brzo oživljavanje, kako bi se ukazala pomoć ugroženom.
„Ako neko izgubi svest van bolnice usled srčanog udara šansa da preživi je samo pet posto, a ako imate defibrilator na javnim mestima, šansa je 30 odsto“, rekao je dr Milašinović.
On je napomenuo da je korist ogromna ako se primeni elektrošok na vreme, dodajući da iznenadna smrt može da se desi u prvih sat vremena od početka prvih simptoma, za vreme sna…
U Evropi pet na 1.000 ljudi umire iznenada, a u Srbiji je taj broj i veći jer se najčešće oboljeva od kardiovaskularnih bolesti, upozorio je sagovornik Tanjuga.
On je rekao da je u saradnji sa Ministarstvom zdravlja planirano da se naredne godine najpre u većim gradovima Srbije na stotinak javnih mesta postave defibrilatori. Takođe je dodao da je važna i edukacija građana, odnosno da se prepozna srčani zastoj opipavanjem arterije na vratu i onda ukaže pomoć.
Polovina ljudi koji dožive iznenadnu smrt usled srčanog zastoja nema prethodno nikakve simptome, i spadaju u tradicionalno zdrave osobe, a polovina već ima neka oboljenja.
Od svih uzroka umiranja u Evropi, 56 odsto čine oboljenja srca i krvnih sudova.
Dr Milašinović navodi da je u Srbiji ta brojka možda i veća jer ljudi ne vode dovoljno računa o faktorima rizika koji dovode do kardiovaskularnih bolesti – gojaznost, visok holesterol, krvni pritisak…
U Beogradu se u subotu završio Samit Evropskog udruženja za srčane aritmije, a na tom skupu je rečeno da zemlje istočne Evrope imaju manji udeo stanovništva koji doživljava iznenandnu smrt, za razliku od drugih, posebno u zapadnom delu Evrope. Na samitu su učestvovali predstavniici i delegati iz 22 zemlje istočne i jugoistočne Evrope, kao i 17 predavača.
