Suša dodatno oštetila nerazvijene zemlje
Suša koja je pogodila gotovo čitavu planetu, najveću ekonomsku štetu naneće agraru nedovoljno razvijenih zemalja. Nažalost, naša zemlja će, prema oceni stručnjaka, teško pratiti tržišnu utakmicu čija pravila nameću velike poljoprivredne sile.
I pre svetske suše postojao je veliki jaz između razvijenih i nerazvijenih agrarnih zemalja. Nedostatak hrane povećaće dominaciju razvijenih, a račun će platiti slabi, upozorava profesor Radovan Pejanović.
„U ovim uslovima razlike će se povećati, a ceh će platiti, kao što uvek plaćaju manje razvijene zemlje i stanovništvo koje u tim zemljama živi. Tako da nema sumnje da će suša imati pogubne posledice po slabe ekonomije“, kaže Pejanović.
Velika suša i nedostatak hrane pružiće šansu proizvođačima genetski modifikovanog bilja da prodaju robu, tvrdi Pejanović.
„Opet će račun platiti siromašne zemlje, jer će morati da uvoze takvu hranu u uslovima oskudice koja se već sada nazire i preti čovečanstvu sve više. Prema tome, kako god obrnete nerazvijene zemlje su gubitnici, a razvijene zemlje će uspeti u ovoj krizi i oskudici da iznađu rešenja“, zaključuje Pejanović.
Pre suše, naše poljoprivrednike je pogodio mraz, a zatim požari, kaže predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić. To nas dodatno čini manje konkurentnim od razvijenih zemalja, ocenjuje on.
„U celini posmatrano srpska poljoprivreda je za 10 ili više puta manje konkurentna u odnosu na recimo poljoprivredu Nemačke. Uz to, približava se i puna primena prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom“, podseća Ševarlić.
To će naročito nepovoljno delovati na naše stočarstvo zaključuje on.
„Znači da ćemo od prvog februara 2014. godine imati carinske stope na uvoz mleka na nivou od nula odsto. Iz toga proizilazi da će i ovako devastiran sektor stočarstva, biti izložen žestokoj konkurenciji visoko subvencioniranoj poljoprivrednoj proizvodnji zemalja Evropske unije. Očekujem da će već naredne godine učešće stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnje biti oko 25 odsto. Time Srbija praktično postaje trajno zavisna zemlja za uvoz stočarskih proizvoda“, zaključuje on.
Mnogi stručnjaci veliku šansu za naš agrar u uslovima nestašice hrane u svetu vide u podizanju sistema navodnjavanja, čime bi naša poljoprivreda manje zavisila od ćudi prirode. S druge strane država treba snažnije da podrži stočarstvo bez čega nema uspešne poljoprivrede.
