Samo tri banke sarađuju sa poljoprivrednicima
Sa poljoprivrednicima u Srbiji od 30 banaka sarađuju samo tri i one godišnje u poljoprivredu plasiraju oko 120 miliona evra, ukazano je na drugom Poljoprivrednom forumu „Hrana za Evropu“ u Subotici.
Pomoćnik direktora za poslova sa stanovništvom u Komercijalnoj banci Živa Žebeljan ocenio je da poljoprivrednici urednije vraćaju kredite od privrede, ali da ipak postoje odredjena kašnjenja isplati, istakavši da poljoprivrednim kreditiranjem bavi samo nekoliko banaka.
Prema njegovim rečima, portfolio poljoprivrednih kredita kreće se oko 250 miliona evra, a banke godišnje u poljoprivredu plasiraju oko 120 miliona evra – 50 odsto se odnosi na dugoročne i isto toliko na kratkoročne kreditne linije.
Žebeljan je istakao da bi imajući u vidu da u Srbiji ima 650.000 poljoprivrednih gazdinstava, na godišnjem nivou moglo da se plasira mnogo više sredstava i da se banke ozbiljnije uključe u finansiranje.
On je ukazao da banke nemaju sistem za prepoznavanje poljoprivrednika i da bi od velike pomoći bili agrobankari, napomenuvši da ni državne subevnije nisu u potpunosti prilagođenje potrebama poljoprivrednika.
Žebeljan je ukazao na manjak para na bankaraskom tržištu i neadekvatan kolateral, poručivši da su moguća rešenja korišćenje stranih fondova, alternativnih načina finansiranja putem štedno-kreditnih zadruga, uspostavljenje državno – privatnih fondova.
Kada je reč o kašnjenju u isplati, on je kao razlog označio to što otkupljivači ne plaćaju na vreme i dodao da treba uspostaviti agrokomoru koja bi „ušla u koštac“ sa njima i nametnula odgovarajući sistem.
Đorđe Radulović iz Sektora za upravljanje prodajom malom biznisu je naveo da trenutno od 30, samo tri banke rade sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i dodao da ne veruje da je problem u nedostatku novca, već u motivaciji.
Radulović je ukazao da poljoprivrednici u Srbiji godišnje uzmu 120 miliona evra kredita, ocenivši da su procesi koji uključuju žirante komplikovani i da ih klijenti najčešće izbegavaju, kao i da banke nemaju previše sluha za start-ap kredite.
Prema njegovim rečima, potrebno je uspostaviti nove modele – zaloge za rabnim zapisima i na rod, kao i licencirana javna skladišta i olakšati kreditiranje repromaterijala i kreditiranje na kratak rok.
Radulović je zaključio da česte promene poljoprivredne politike, kao i političke promene u toj oblasti imaju negativan uticaj, te da je strategije potrebno donositi na period od pet godina – a ne na 10 ili 20 godina ili samo za tekuću godinu.
