Kako EK ocenjuje Srbiju u najnovijem izveštaju?
Kao što se i očekivalo, Komisija ove godine nije predložila Evropskom savetu da Srbiji dodeli datum početka pregovora o pridruživanju, što je sledeći korak nakon dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU. Razlog za to je zastoj u dijalogu Beograda i Prištine, kao izostanak primene dosad postignutih dogovora.
U izveštaju se konstatuje da je Srbija napredovala na evropskom putu, ali se ističu i slabosti u oblasti vladavine prava. Takođe, traži se i konstruktivno angažovanje u normalizaciji odnosa sa Kosovom.
Srbija je na putu ispunjavanja političkih kriterijuma i uslova iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, izjavio komesar EU za proširenje Štefan File koji je u Briselu, na sednici spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, predstavioa ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku država koje streme ka članstvu u Uniji, među kojima je i Srbija.
File je poručio da Evropska komisija ohrabruje Srbiju da nastavi sa sprovođenjem reformi i da se i dalje konstruktivno angažuje u regionalnoj saradnji i izgradnji dobrosusedskih odnosa. Takođe je naglasio da je nužan vidljiv i održiv napredak u odnosima Beograda i Prištine, kako bi Srbija, ali i Kosovo – koje se odvojeno tretira u Izveštaju kad je reč o evrointegracijama – mogli da nastave na putu ka EU, ne ometajući se međusobno.
Kada je reč o vladavini prava i posebno o reformi pravosuđa, Komisija je utvrdila veoma skroman napredak tokom protekle godine i poručila da je neophodno doneti novu strategiju reforme.
„Da bi se uspostavilo poverenje građana, vlasti moraju da razmotre dodatne mere kako bi ojačale nezavisnost, nepristrasnost, odgovornost, stručnost i efikanost pravosuđa“, navodi se u izveštaju.Sem toga, Komisija je utvrdila da je malo toga urađeno na uspostavljanju demokratske kontrole nad sistemom bezbednosti.
Korupcija i organizovani kriminal još uvek predstavljaju ozbiljan problem, kaže se u izveštaju, a na Akcioni plan i Strategiju borbe protiv korupcije se još čeka, dok zakonsku regulativu treba značajno poboljšati. Komisija sem toga očekuje da se uspešno procesuiraju slučajevi visoke korupcije, kao i iz domena organizovanog kriminala.
Iako se konstatuje da se u Srbiji u načelu poštuju ljudska prava, u izveštaju se navodi da je potrebno uložiti dodatne napore na zaštiti prava manjina, a u izveštaju se posebno pominje da je Parada ponosa ove godine ponovo zabranjena, uprkos ustavnim garancijama prava na slobodno okupljanje i udruživanje.
Kada je u pitanju srpska ekonomija, primetan je nastavak slabljenja, a situacija se u odnosu na početak godine dodatno pogoršala, navedeno je u najnovijem izveštaju Evropske komisije u koji je „Blic“ imao uvid.
Na loše ekonomske rezultate najviše je, prema tom dokumentu, uticao agrarni sektor, koji zbog suše ima u prvom kvartalu pad od 19 odsto, a u drugom 0,8 odsto, računajući na godišnjem nivou.
Što se tiče privlačenja direktnih stranih investicija (SDI), portfolio je u prvih šest meseci oko 44 miliona evra, što je jedva pet odsto iznosa SDI zabeleženog u istom periodu 2011.
Investicije posustale
Neto direktne strane investicije su krenule loše početkom godine, uglavnom zbog neuspele prodaje 20 odsto udela Telekoma Srbija u januaru, a kako se navodi u novom izveštaju EK, neto priliv investicija je i do kraja jula bio nizak; samo trećina nivoa iz istog perioda 2011. S druge strane, neto odliv investicija je iznosio 260 miliona evra.
Zaposlenost
Nivo ukupne zaposlenosti se stabilizovao u drugom kvartalu na vrlo niskom nivou i broj registrovanih zaposlenih na kraju juna je iznosio oko 1,73 miliona ljudi, što je jedan odsto manje nego prethodne godine. Broj registrovanih nezaposlenih je pao na 755.000, ali je ostao gotovo nepromenjen u odnosu na isti period 2011. Udeo osoba bez kvalifikacija je ostao isti – gotovo trećina svih nezaposlenih.
Javni dug raste
Javni dug je tokom leta dostigao 54 odsto BDP-a. U jesen, Vlada planira, kako konstatuje Evropska komisija, da će predstaviti srednjoročni program s merama koje bi vratile dug u zakonski okvir od 45 odsto BDP-a. U septembru, Srbija je uspela da proda evroobveznice na međunarodnom tržištu u vrednosti od milijardu dolara.
Uvoz raste u odnosu na izvoz
Spoljnotrgovinski deficit je do kraja jula dostigao 3,3 milijarde i veći je za 14 odsto nego u istom periodu prošle godine. Posle nekoliko prvih loših meseci, izvoz je polako počeo da se oporavlja i u periodu januar-jul je bio 0,8 odsto viši (izražen u evrima) u poređenju s istim periodom prošle godine. Uvoz je imao stabilan rast, u proseku 5,7 odsto (izražen u evrima), u prvih sedam meseci ove godine. Priliv neto kapitala je bio negativan gotovo svih meseci, a do kraja jula, ne računajući rezerve, na računu je registrovan odliv od 320 miliona evra.
Inflacija u porastu
Inflacija je snažno skočila na 7,9 odsto u avgustu, probijajući zacrtanu granicu Narodne banke, što je uglavnom izazvao rast cena hrane. Na takav trend je značajno uticala suša, a zatim i slabljenje dinara i povećanje indirektnog oporezivanja. Ocena EK je da bi kratkoročni inflatorni pritisci mogli da postanu akutni.
Odbrana kursa umerena
Dinar je nastavio da slabi prema evru u julu i avgustu kada je dostigao najnižu vrednost od 119,4. Od tada je ojačao i do kraja septembra stabilizovao se na oko 115 dinara za evro – što je i dalje oko 10 odsto niže nego početkom godine. NBS je nastavila da interveniše i u julu i avgustu, ali s mnogo manjim sumama i istovremeno je podigla referentnu kamatnu stopu na 10,5 odsto.
Budžet
U septembru je parlament usvojio rebalans budžeta za 2012. ciljajući na konsolidovani deficit od 6,7 odsto BDP-a. Mere konsolidacije su mahom na strani prihoda, kao što je povećanje PDV sa 18 na 20 odsto, povećanje akciza na cigarete i neka goriva… Na strani rashoda, veći deo ušteda se planira od manjeg rasta plata i penzija. Uštede su, međutim, nivelisane povećanjem nekih troškova (13. penzija, subvencije za agrar zbog suše, veći izdaci za socijalnu zaštitu).
Deficit topio rezerve NBS
Krajem jula deficit je iznosio 2,1 milijardu evra. Zbog produbljivanja deficita i slabog priliva kapitala, devizne rezerve NBS su nastavile da se smanjuju. Do kraja avgusta one su ipak ostale na relativno visokom nivou od 9,9 milijardi evra.
