Lagard: Evropa je epicentar globalne krize
Na godišnjem sastanku MMF-a i Svetske banke u Tokiju, koji je započeo danas i traje do 14. oktobra, predstavnici tih institucija će raspravljati o više pitanja, nego ikad dosad. Šefica MMF-a upozorava politiku da je vreme da deluje.
Sastanak u Tokiju je idealna prilika da se sagleda kakva je trenutna situacija sa svetskom ekonomijom i šta mislimo da treba učiniti, poručila je uoči sastanka šefica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard, ali ujedno i pojasnila: „Globalna ekonomija je još uvek obeležena nesigurnošću, još uvek udaljena od onoga gde bi trebalo da bude. Situacija je poput slagalice: imate deliće koji se slažu jedni s drugima, ali cela slagalica još nije složena“.
Prema mišljenju šefice MMF-a, Evropa jeste i ostaje epicentar globalne krize. Spor reformski tempo u Evropi je i jedan od razloga zašto MMF u Tokiju još jednom smanuje prognoze za rast globalne ekonomije. Već u julu je MMF očekivani rast za 2012. smanjio na 2,5 odsto, a za 2013. na 3,9 odsto.
Lagard napominje i druga nedovršena pitanja, o kojima će se raspravljati u Tokiju: „Rastuće razlike u ekonomskom razvoju u evrozoni, mlak privredni oporavak u SAD-u, usporavanje u zemljama s ubrzanim industrijskim razvojem; brige u zemljama u razvoju zbog eksplodirajućih cena za hranu i oscilirajućih cena sirovina – i na kraju sve veće frustracije na Bliskom istoku.“
Istovremeno Lagard hvali mere koje su preduzele centralne banke, pre svega u Evropi, SAD-u i Japanu, kako bi finansijsko-političkim operacijama pomogle oslabljenu konjunkturu. Centralne banke su igrale važnu ulogu pri spašavanju svetske ekonomije od velike recesije, ističe Lagard. Dodaje da je sad politika na potezu da se bori protiv velike nezaposlenosti i masivnih zaduženja država te da nastavi s popravkom finansijskog sektora.
Što se tiče samog MMF-a, na sastanku u Tokiju ta institucija želi da se pripremi za zadatke koji je čekaju, pomoću poboljšanih instrumenata za analizu, boljeg sistema ranog upozorenja, bolje sigurnosne mreže za globalna finansijska tržišta, kao i reformom organa MMF-a. Tako bi u Tokiju konačno trebalo da se primeni ono o čemu su se zemlje G20 dogovorile već pre dve godine: preraspodela prava glasa u korist zemalja u ubrzanom industrijskom razvoju.
