Ispovest bivšeg korisnika psihoaktivnih supstanci
Imam 42 godine i živim u Baru. Drogirao sam se 20 godina, poslednjih 13-14 godina sam bio na heroinu, a u međuvremenu sam probao sve droge do kojih se moglo doći. Sve je krenulo sa konzumiranjem alkohola,vrlo rano za to vreme, od 15-16 godine. Ubrzo sam alkohol počeo da kombinujem sa tabletama i marihuanom. Do tada sam bio miran, povučen, „normalan“ , bez problema. A onda je usledila nagla promena: nezadovoljan, buntovan, podržavo sam stil života u kojem je drogiranje normalno, odnosno „ništa strašno“.
Prolazile su godine, menjao sam droge, dolazio do heroina i to je to. To je bio osećaj koji sam tražio čitavog života. Mislio sam da sam našao odgovor na sva moja pitanja. Našao sam slobodu koju sam tražio, ali na žalost, bila je to najveća zabluda koju sam stvorio, i najveći zatvor u koji sam ušao i u kojem sam ostao toliko godina.
Prvih godina mi je bilo sjajno, a onda sam polako krenuo da propadam. Morao sam sebi da pričam priču da bih opravdao svoje stanje i postupke. Postao sam majstor obmane, laži i manipulacije, a najviše od svega uspevao sam samog sebe da slažem. Poslednjih godina propadanje je bilo toliko očigledno da je ponestalo priče i opravdanja za moje drogiranje. Došao sam do dna, izgubio porodicu i prijatelje, uradio mnogo loših stvari kako bih došao do droge. Izgubio sam sebe i svoje emocije, postao sam prazan, bez ijednog osećaja u sebi. Nije bilo smera i smisla u mom životu. Započinjao sam lečenja, tražio izlaz, ali posle svakog neuspešnog skidanja bilo je sve manje nade i vere da je moguće izaći iz svega ovoga.
Osećao sam se nemoćno i bespomoćno da bilo šta promenim. Doživio sam najgori osećaj u životu i najgoru misao-nije moguće skinuti se sa heroina, drogiraću se dok ne umrem!
Takav sam došao na Kakaricku goru, uz pomoć moje porodice koja je i dalje imala nade koju sam ja odavno izgubio. Bez nekih velikih očekivanja ušao sam u još jedno skidanje. Kad sam se najmanje nadao, uz Božju volju upoznao sam se sa programom „12 koraka“. Počeo sam da dobijam odgovore, klupko se polako odmotavalo. Program, ljudi koji su radili, uslovi, sve se to poklopilo. Dao sam svoj maksimum, proveo sam godinu dana na tretmanu i uspeo da se izborim sa onim za šta sam mislio da je nemoguće .
Danas sam čist već 3 godine i 4 meseca. I ne samo to, danas sam neko ko ima pravu veru, istinsku slobodu, prave emocije, cilj i smisao života. Danas radim u centru u kojem sam sve to pronašao i pomažem ljudima da to isto pronađu.
