Srbija štedi novac i veruje u pravdu, dok drugi lobiraju
Piše: Dr Borislav Miljanović, Represent Communications
Od nedavno je u domaćim medijima ponovo aktuelna tema lobiranja koje Srbija (ne)sprovodi kako bi se u svetu čuli njeni argumenti i interesi, a većina objava na pomenutu temu navodi na poražavajući zaključak da nama lobiranje u ovom trenutku nije potrebno!
Od prošle godine Srbija ne plaća usluge ni jedne lobističke agencije u svetu, dok je gotovo u isto vreme objavljeno da kosovska vlada izdvaja milione za usluge ovih agencija. Višegodišnja praksa Srbije da štedi novac i veruje u pravdu rezultirala je velikim jazom između našeg glasa i komšijskog, koji se čuje mnogo dalje. Čini se da naša politička elita nije dovoljno sazrela da preraste princip „naša istina će pobediti“, koji se kroz noviju istoriju pokazao kao potpuni debakl, jer se ispostavilo da je Srbija u areni u kojoj se vodi interesna bitka bila običan „glineni golub“.
Prvi problem je istorija srpskog lobiranja – toliko je kratkog veka, da nije pravilno ni nazvati je istorijom, a ipak ne uspevamo da izvučemo pouku o značaju lobističkih radnji, ni iz tog kratkog perioda. Drugi problem je što se lobiranje kod nas vrlo često spominje u negativnom kontekstu i poistovećuje sa korupcijom ili „sumnjivim radnjama“. A istina je sasvim drugačija. Nije poenta koliko ćemo novca uložiti već šta ćemo za to dobiti. Sve dosadašnje Vlade su se klele u očuvanje Kosova, a propuštale su da urade ono što je za to srpsko Kosovo bilo najneophodnije – da u svetskim centrima moći i odlučivanja budu glasnije i uticajnije od onih koji su to Kosovo hteli da nam otmu. I naravno, oni koji su više trošili na lobiranje mnogo bolje su prošli od nas koji smo smatrali da je to bacanje para!
Mi moramo da shvatimo činjenicu da je lobiranje legitimno pravo svake zemlje da iz ugla svojih državnih i nacionalnih interesa utiče na donosioce odluka u svetskim centrima moći. Ono je vrlo značajan vid komunikacije jedne države ma kakva ta država bila. Ako čekamo da rešimo sve naše probleme i da tek onda komuniciramo sa svetom biće prekasno, jer ćemo tada imati mnogo težu situaciju da objasnimo koliko smo stvarno dobri nego da smo to počeli da pričamo i kada stvarno nismo bili toliko dobri. A koja zemlja (sem Nemačke) u današnjem svetu nema neke probleme?
Poseban problem sa kojim se susrećemo je i nepostojanje zakona o lobiranju, čijim bi se usvajanjem pravno regulisala ova oblast, okviri njenog delovanja, ali i obrisala njena negativna konotacija. Pored toga što bi se popravio naš imidž, lobiranje bi privlačenjem investicionog kapitala pomoglo i bržem oporavku naše privrede.
Dobro razrađena strategija interesnih prioriteta je prvi korak, ali je podjednako važno napraviti pravi izbor pri unajmljivanju firmi za lobiranje, uz precizno istraživanje njihovog portfolija i postignutih uspeha, kao i finansijske nadoknade za pružanje usluga. I tu vidim najveći problem sadašnje vlasti u vezi sa lobiranjem. Ona je u strahu od izbora lobističke kuće i rezultata koje će postići. U strahu je da će je mediji i široka javnost optužiti za razbacivanje narodnih para i zato je spremna da se povuče sa svetskog komunikacijskog bojišta. Mislim da je to velika greška, jer postoje metodi za izbor lobista kao i finansijski dogovori po principu success fee-ja tj. naplate za izvršenu uslugu tek po postizanju odredjenih rezultata. I ako do sada nismo imali sreće sa izborom ne treba zbog toga da odustanemo od nečega što nam je u 21. veku zaista neophodno. Dokle ćemo da putujemo na magarcu zato što ne znamo da upalimo automobil? Bavim se komunikacijama 20 godina i stvarno verujem da nam je za sva tri problema: izlazak iz ekonomske krize, rešavanje problema Kosova i ulazak u EU jedna od najneophodnijih alatki – svetsko lobiranje.
U centrima moći, poput Brisela i Vašingtona, u kojima se donose odluke o svetskim sudbinama, Srbija mora da ima makar jednu, ali dobru, lobističku agenciju i prevaziđe lošu praksu pukog slanja praznih političkih parola koje nikog ne interesuju. I što kriza bude veća i jača nama je sve potrebnije da se čuje naša istina o tome kako je Srbija pravo mesto za investicije. Ko će to bolje da uradi od nas samih (i naših lobista)?
