Nedoumice poljoprivrednika u vezi s popisom
U ponedeljak počinje popis poljoprivrede. Nakon pola veka, država će moći precizno da planira agrarnu politiku, a seljaci svoju proizvodnju. To je tačno, upozoravaju poljoprivrednici i nadaju se da podaci iz popisa neće biti zloupotrebljeni.
Od 1. oktobra do 15. decembra, Republički zavod za statistiku sprovešće Popis poljoprivrede, nakon više od pola veka. Njime će biti obuhvaćena sva poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Republike Srbije.
Dobijene informacije koristiće kreatorima poljoprivredne politike za donošenje odluka i kratkoročnih i dugoročnih strategija razvoja poljoprivrede. Do sada je država planirala bez pravih podataka u agrara, tvrdi državni sekretar u resornom ministarstvu Danilo Golubović.
„Popis je ekstremno značajan naročito kada je reč o daljem planiranju Republike Srbije. Naš problem je bio taj što do sada nismo imali nulte tačke u pojedinim oblastima poljoprivrede nego smo pogađali i predviđali bez egzaktnih podataka u pojedinim segmentima. Te se događalo da smo neke stvari prefinansirali dok je za neke falilo para u budžetu pa nisu bile dovoljno finansirane. Moj apel poljoprivrednicima je da se maksimalno odazovu ovom popisu je on nema veze sa nekim porezima“, izjavio je Golubović za Radio Novi Sad.
„Mi se redovno evidentiramo kao podrum vina, a u popisu ćemo svakako učestvovati“, kaže predstavnik vinarije „Šukac“ u Sremskoj Kamenici, Aleksandar Savić.
„Sigurno je to da ćemo se popisati, kao što se i svake godine prijavljujemo kao podrum. Bili smo prinuđeni da otvorimo i registrujemo firmu. Ne mislim da će popis nešto posebno doprineti, ali videćemo“ kaže Savić.
Međutim, mnogim paorima nije jasno zašto se poljoprivreda popisuje, žali se predsednik kluba poljoprivrednika „100 p plus“ Vojislav Malešev.
„Da li, ovim popisom, neko želi da napravi rendgenski snimak poljoprivrednika da vidi šta je to što mi imamo u vlasništvu pa da nam prema tome određuju subvencije i premije. Ili je to stvarno želja da se vidi šta se u ovoj zemlji zaista proizvodi a šta se ne“, pita se Malešev.
Ako je namera popisa da se utvrdi koji su potencijali naše poljoprivrede, onda je to pozitivno, objašnjava Malešev. U suprotnom – biće zloupotreba, upozorava on.
„Ako popis bude upotrebljen u pravu svrhu, tj. ovo o čemu ja govorim onda je to u redu. Ali ako bude iskorišćeno, odnosno zloupotrebljeno, da ne kaže sutra neko: e pa vi imate to ti to, ne treba vama pomoć, već treba dodatno da vas oporezujemo“, kaže Malešev.
Zvaničnici podsećaju na to da će popis poljoprivrede omogućiti državi da pojedine segmente primarnog agrara podrži više nego do sada. Takodje, popis je neophodan i za određivanje bilansa i kvota, koje se od nas traže na putu ka Evropskoj uniji.
