Nemačke firme traže partnere u Srbiji za geotermiju
Šest specijalizovanih firmi iz Nemačke traži partnere u Srbiji za investiranje u geotermalne izvore energije, izjavio je danas direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji Mihael Šmit.
Nemačka vlada bi mogla da finansira te projekte u Srbiji preko Nemačke razvojne banke i zato bi naša država trebalo da pripremi konkretne projekte, rekao je Šmit novinarima na velikoj nemačko – srpskoj konferenciji o geotermiji u beogradskom hotelu „M“. On je kazao da Srbija ima izvanredan prirodni geotermalni potencijal, koji je veći nego u Nemačkoj, ali ga Srbija ne koristi.
Šmit je naveo da bi za te projekte mogli da se koriste evropski i drugi fondovi, jer je geotermija povezana sa energetskom efikasnošću u zgradarstvu.
Nepresušan obnovljivi energetski izvor
Geotermija je prirodan, ekološki i nepresušan obnovljivi energetski izvor čija sve veća primena u industriji i domaćinstvima, u Srbiji i u svetu, u bližoj budućnosti može da utiče na značajno smanjivanje emisije štetnih materija i ujedno umanji zavisnost od upotrebe klasičnih energenata.
Šmit je naveo da nemačke firme traže partnere i da to mogu da budu srpske firme, opštine, istraživački instituti…
On je rekao novinarima da je Ministarstvo energetike Srbije veoma zainteresovano za te projekte, ali da same izjave nisu dovoljne i da treba raditi na projektima, kao i uspostaviti dobru koordinaciju oko tih projekata između četiri ministarstva u Srbiji, koja su nadležna za te investicije.
Nemačka, istakao je Šmit, ima savremene tehnologije i mogu da se nađu nove mogućnosti za saradnju u oblasti iskorišćenja geotermalnih izvora energije.
„Geotermija je budućnost i u narednom periodu sve više će se koristiti za toplotnu energiju, proizvodnju struje i drugo“, kazao je on dodajući da su sve to dugoročni projekti, kao i da bi Srbija i Nemačka na tom polju mogle, ukoliko dođe do saradnje, da nastupe na treća tržišta.
Predstavnici nemačkih firmi obilaziće nekoliko dana Srbiju i imati sastanke sa potencijalnim partnerima. Ako je projekat dobro isplaniran, prema rečima Šmita, ne postoji puno rizika za životnu sredinu, na primer u Nemačkoj su neka postrojenja postavljena i u samim naseljenim mestima, s obzirom da se koriste čiste tehnologije.
Šmit je rekao da se geotermalna energija već po malo koristi u Srbiji, pojedinačno u raznim objektima, ali nema većih investicija.
Geološki fakultet je, kako je rekao, izradio novi plan o hidro-geotermalnim potencijalima u Beogradu i rezultati su veoma dobri za struju i toplotnu energiju.
Šmit je istakao da Srbija ima najbolji prirodni potencijal u manje razvijenim regionima, na primer na jugu zemlje.
Koordinator nemačkih geotermalnih aktivnosti na međunarodnom ni vou Ekhard Bišer je rekao da bi Srbija trebalo da iskoristi svoje geotermalne potencijale i da se i zemlje u našem regionu sve više interesuju za tu oblast.
Od 10 do 150 stepeni Celzijusa
Konferenciju o geotermiji je organizovala Delegacija nemačke privrede u Srbiji, pod pokroviteljstvom nemačkog Ministarstva ekonomije i tehnologije.
U Srbiji se veliki deo energije troši na zagrevanje stambenih objekata i vode i tu se odlično može primeniti geotermalna energija kako bi se sprečilo zagađenje koje nastaje potrošnjom fosilnih goriva.
Temperatura podzemnih voda i izvora se kreće u intervalu od 10 do 150 stepeni Celzijusa.
Potencijal svih geotermalnih voda u Srbiji na godišnjem nivou jednak je sagorevanju 200.000 tona nafte.
Toplane u Srbiji u toku grejne sezone potroše oko 320 miliona evra na energente i korišćenjem energije iz geotermalnih izvora ovi troškovi bi mogli da se prepolove.
