Nove sorte za bolje prinose
Kukuruz je najzastupljenija ratarska kultura u priobalju Drine i Jadra i zasejan je na oko 23.000 hektara. Procenjuje se da je suša u lozničkom kraju umanjila prinose kukuruza za trežinu, dok je na pojedinim parcelama šteta mnogo veća.
„Ja se trudim da na svom imanju posejem hibride koji daju rezultate na ovakvim sušama. Sada su ove grupe ranijeg zrenja stvarno rodile“, kaže Duško Sladaković, poljoprivredniik iz Lozničkog Polja. „Da li će biti dve, pet ili šest tona, nebitno, mislim da ljudio treba da se okrenu ranijim sortama.“
Pre desetak godina retki su bili oni koji su sejali novije hibride, međutim poslednjih godina sve više ih se opredeljuje da na ovaj način umanji štete od suše. Uz adekvatno seme, đubrivo i primenu agrotehničkih mera očekuje se da prinosi kukuruza, čija berba je počela ovih dana, obezbede dovoljno hrane za stoku.
„Otporne biljke na sušu nema, imamo samo manje ili više otporne. Savet je da poljoprivrednici u saradnji sa stručnim službama koriste najpovoljniju agrotehniku u vremenskim uslovima za ostvarivanje stabilnih prinosa“, kaže Dušan Despotović iz Poljoprivredne stručne službe u Loznici.
Stručnjaci tvrde da ranih hibrida na tržištu ima dovoljno i da je njihova cena neznatno viša nego u drugih sorti.
Željko Kaitović iz Instituta za kukuruz Zemun Polje kaže da se preporučuje da poljoprivredni proizvođači gaje više hibrida, odnosno hibrida iz različitih FAO grupa zrenja, kako bi u svakoj godini obezbedili sigurne i stabilne prinose.
Berba kukruza na poljima Loznice, Krupnja, Ljubovije i Malog Zvornika tek je počela, pa će se konačna procena štete od suše znati na kraju berbe.
