Bečki sporazum za bolje kredite
Ukupan iznos kredita koje su banke odobrile građanima i privredi, od početka godine stagnira, pa čak je i u blagom padu kada se uračunaju inflacija i promene kursa, kažu u Udruženju banaka Srbije.
Sličan problem ima ceo region, pa je nedavno poljski guverner predložio da se napravi novi Bečki sporazum po ugledu na onaj iz 2008. godine – kada su se banke dogovorile da ne smanjuju nivo kredita u regionu. To bi bilo dobro, kažu u Vladi Srbije, jer bi se sprečio odliv novca iz zemlje.
Privreda propada, a banke su stabilne i zarađuju – to pokazuje da postoji defekt u sistemu, kaže srpski premijer. Bankama zamera da nisu dovoljno okrenute razvoju i da su iz zemlje iznele više novaca nego što smo imali investicija.
„Za godinu i po dana iz zemlje je izneto 1,5 milijardi evra kao profit, to nije nelegalo samo je pitanje da li je društveno odgovorno“, rekao je premijer Ivica Dačić. Međutim, Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka Srbije tvrdi da banke nisu mogle da iznesu milijardu i po evra jer su sve zajedno zaradile 645 miliona.
„Moguće je da se radi o vraćanju takozvanih krosborder ili prekograničnih kredita koje naše kompanije koriste u inostranstvu, ne zanamo tačno o čemu se ovde radi“, kaže Dugalić.
Da bi banke odobravale više kredita Ministarstvo finansija predlaže rešenje da im Narodna banka smanji obaveznu rezevu, a da se bankari na nivou regiona, kao nekad, obavežu da neće iznositi zaradu.
„Mislim da je nužno za ceo region napraviti bečki aranžman, što bi značilo da se banke obavežu da naredne godine drže nivo plasmana na nivou 2010. ili druge godine, jer su u ovoj godini smanjeni ne samo u Srbiji već i u regonu“, ističe ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.
Pre tri godine Bečki sporazum sklopljen je na inicijativu MMF-a, kaže tadašnji srpski guverner Radovan Jelašić.
„Svaka zemlja ima interes i verovatno u Srbiji postoji interes sa strane države i verovatno od banaka da ne dođe do smanjenja trenutno, što ne ide pod nadzorom MMF-a, već svaka država radi pojedinačno“, smatra Jelašić.
Bankari nisu protiv novog Bečkog sporazuma, ali sumnjaju da bi to podstaklo kreditiranje.
„Mi smo svoju kreditnu aktivnost nastavili posle 2008. Što se nas tiče zamrzavanje na nivou 10 ili 9 za nas ne bi stvaralo problem, ali ako posmatramo kompletan bankarski sektor situacija se bitno promenila, i u tom smislu bi to podrazumevalo neku dublju analizu“ objašnjava Draginja Đurić iz „Banke Inteza“.
Veroljub Dugalić Udruženja banaka Srbije slaže da je dobro razgovarati. “Ali je pitanje šta bi se postiglo. Da banke zadrže nivo plasmana? Pa banke i sada imaju problem da nađu klijente koji će vraćati kredit“, naglašava Dugalić.
Svaki četvrti kredit dat privredi je nenaplativ. Vlada je situaciju pokušala da popravi tako što dotira kamate za kredite privredi. Bankari priznaju da zbog toga imaju više posla, ali da kredite odobravaju samo likvidnim preduzećima, a najboljima kamatu spuštaju i ispod tri i po odsto koliko je Vlada propisala.
