Srbija ne izdvaja sredstva za lobiranje
Značaj lobiranja danas gotovo da se ne mora dodatno isticati. Dok se prema poslednjim najavama kao datum za početak pristupnih pregovora Srbije EU pominje decembar naredne godine i mogućnost pridruživanja naše zemlje porodici evopskih naroda tek za sedam godina, za srpske interese, u ime države, u svetskim centrima moći ne lobira nijedna firma, niti pojedinac. Prema mnogim procenama u Briselu trenutno aktivno deluje između 15.000 do 20.000 lobista.
Radi povećanja broja zemalja koji će priznati Kosovo kao nezavisnu zemlju Priština je izdvojila više od pola miliona dolara, dok sa 50.000 dolara mesečno lobira za dolazak američkog lanca brze hrane.
Kako je „Novostima“ rečeno u Vladi Srbije, zasad nije u planu da se za popravljanje imidža zemlje u međunarodnoj areni ili bolje pozicioniranje u EU integracijama koriste ovakve usluge, a stavka „lobiranje“ nije ugrađena ni u rebalans budžeta.
– Nova vlada nije potpisala ugovor ni sa jednom kućom u Briselu i Vašingtonu, niti je tako nešto, koliko znam, u planu. Gleda se da se uštedi gde god je moguće, a usluge dobrih lobi kuća nisu nimalo jeftine – kaže za „Novosti“ Milivoje Mihajlović, šef vladine Kancelarije za saradnju sa medijima.
Za ministra spoljne i unutrašnje trgovine Rasima Ljajića, angažovanje lobista je „čisto bacanje para“:
– Mi treba da se koncentrišemo da sprovedemo neophodne reforme u zemlji, približimo se evropskim standardima, jer je to najbolji način da „lobiramo“ za naše interese i popravimo imidž zemlje u svetu. Ako je politika koja se vodi loša, ni najmoćniji lobista neće nam pomoći – kaže Ljajić za „Novosti“.
Slično nam je rečeno i u kabinetu potpredsednika za evropske integracije Suzane Grubješić, gde napominju da treba dobro razmisliti o angažovanju lobističkih agencija, imajući u vidu specifičnost našeg puta ka EU.
Direktor Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević kaže za „Novosti“ da lobiranje može da bude korisno, ali samo u slučajevima kada je zvanična državna politika već „prokrčila“ put za ostvarivanje određenih interesa:
– U našem slučaju, reč je o kompleksnim političkim problemima koje moraju da rešavaju institucije Srbije u direktnim kontaktima sa briselskim zvaničnicima. Lobističke agencije, eventualno, mogu da pomognu da prisustvo i interesi Srbije budu „vidljiviji“ u centrima moći, ali treba biti pažljiv pri njihovom angažovanju, jer na tom tržištu ima svega i svačega.
U Briselu radi više od 4.000 lobističkih kompanija, dok ih je u Americi nekoliko puta više. Prema podacima američkog Ministarstva pravde, prethodna vlada i Agencija za promociju izvoza (SIEPA) angažovale su tokom 2010. pet lobističkih firmi, ali su ti ugovori prošle godine raskinuti, a nije sklopljen aranžman ni sa jednom drugom agencijom.
U novoj vladi „Novosti“ nisu dobile odgovor zašto je prethodni kabinet raskinuo ovu saradnju, niti kakvi su bili rezultati tog lobiranja. Marija Vukosavljević iz SIEPA samo je kratko poručila da ova agencija u međuvremenu nije angažovala nijednu drugu lobi kompaniju ni u jednoj stranoj zemlji.
