Političari odgovorni za sporost reformi
Politička nestabilnost glavni je razlog nesprovođena reformi u Srbiji od demokratkih promena 2000. godine do sada, ocenila je za EurAktiv profesorka ekonomije na univerzitetu u Peruđi Milica Uvalić.
Ona je na promociji srpskog izdanja svoje knjige „Tranzicija u Srbiji“ na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kazala da političke elite ne mogu više da se izgovaraju na nasleđene uslove iz perioda Miloševićeve vladavine i da je dosad „puno toga moglo da se uradi“.
„Glavni problem ove zemlje su politička nestabilnost i rivalitetet među strankama. Državna politika mora da bude mnogo efikasnija“, kazala je ona.
Kako je navela, na sporiju tranziciju uticala je i politika EU koja je, kako je rekla „bila suviše stroga prema Balkanu, a naročito prema Srbiji“.
Kao velike probleme srpske ekonomije ona je označila nepostojanje jedinstvene metodologije u vođenju statistike nadležnih insituticija i ministarstva finansija, kao i odsustvo dugoročnih smernica o budućnosti Srbije.
Uvalić je kreatorima ekonomske politike od 2000. do danas zamerila što su zapostavili reforme poput restrukturiranja državnih preduzeća, efikasnije politike konkurentnosti i olakšavanja uslova za osnivanje novih preduzeća. “Mislilo se da je dovoljno da imate dobar zakon o privatizaciji, a neke druge stvari su potpuno zaboravljene ili ostavljene za kasnije“, ocenila je ona.
Kao primere propusta u tranziciji ona je navela privatizaciju državnog sektora koja je odložena za period nakon 2006. baš kao i definisanje politike konkurentnosti koja je, kako je ocenila „važnija od politike privatizacije“. Uvalić je kazala i da „uopšte nije iznađena“ što je puno ugovora o privatizaciji poništeno. “Uopšte nisam iznenađena, ja sam bila jedan od kritičara zakona o privatizaciji iz 2001. Još tada sam upozorila da je riskantno usvojiti zakon koji je baziran isključivo na prodaji preduzeća“, rekla je ona.
„Znala sam 2001. da stranci neće doći u tako velikom broju. Nije dovoljno da se samo promeni politički režim da bi stigle značajne investicije“, rekla je Uvalić za EurAktiv.
Prema njenim rečima, Srbija je iz vremena Miloševićeve vladavine nasledila izuzetno loše ekonomsko-političke uslove zbog čega je pozicija Srbija 2001. bila znatno lošija nego zemalja istočne Evrope koje su 1989.godine započele tranziciju.
Kako je rekla, Srbija je 1989. imala najbolje uslove za otpočinjanje reformi, ali ta prilika nije iskorišćena već su tranzicione reforme odložene do dvehiljaditih.
U proslogodišnjem Izveštaju o tranziciji Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) ocenjeno je da je u Srbiji pala podrška demokratiji i tržišnoj ekonomiji, čime se zemlja svrstala na poslednje mesto u regionu zapadnog Balkana i Turske.
