Nova BRICS banka: podrška razvoju i trgovini ili nešto više
Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika (BRICS zemlje) najavile su da će na samitu u Južnoj Africi 2013. godine proglasiti osnivanje svoje razvojne banke koja bi trebalo da bude alternativa MMF i Svetskoj banci.
S obzirom na unutrašnje tenzije unutar ove grupacije i raspolućenost između želje za eliminisanjem siromaštva u sopstvenim zemljama i svetu na jednoj strani, i sticanja apstraktne strateške prednosti u odnosu na ostatak sveta na drugoj strani, vrlo je verovatno da će ova inicijativa, barem na početku, biti redukovana na bazične funkcije razvojne banke i „ekspres šaltera“ za kreditiranje međusobne spoljne trgovine u teškim vremenima.
Ideju BRICS razvojne banke već su podržale razvijene zemalje i vodeće međunarodne finansijske organizacije (MFO). Svetska banka (SB), koja je već partner u drugim regionalnim bankama, izrazila je spremnost da sarađuje sa novom bankom: njena ekspertiza u određivanju obima i strukture kapitala, sistema upravljanja, dobijanju visokog kreditnog rejtinga, izbora pogodne lokacije i kvalitetnih kadrova mogla bi biti od pomoći. Otuda mnogi eksperti veruju da BRICS banka nije ni opasnost a ni konkurencija postojećim razvojnim bankama i drugim MFO, već dopuna koja neposredno koristi BRICS zemljama i njihovim trgovinskim partnerima, a posredno unapređuje kvalitet globalnih saznanja o pitanjima trgovine, ekonomskog rasta i razvoja.
BRICS banka potvrđuje ekonomsku moć osnivača. O veličini i značaju BRICS zemalja ne treba trošiti mnogo reči. Njihov udeo u svetskoj populaciji (2/5), društvenom proizvodu (1/4) i svetskoj trgovini (1/5) je impresivan i nastavlja da raste. Njihov kombinovan BDP uskoro će nadmašiti američki, a po sadašnjim stopama rasta bi do 2035. godine mogao bi da dostigne vrednost BDP G7 grupe industrijskih zemalja. Među BRICS zemljama postoje očigledne razlike. Kina je veoma uspešna u svojoj izvoznoj orijentaciji, koja joj daje ogroman suficit spoljne trgovine bez prevelikog eksperimentisanja u oblasti makroekonomskog upravljanja. Nasuprot tome, Brazil i Indija obilato koriste monetarne podsticaje, selektivne intervencije na deviznom tržištu, trgovinsku zaštitu i održavaju rezervisan stav prema stranim investicijama. Rusija se naslanja na prirodne resurse (naftu i prirodni gas) kao osnovu svoje ekonomske moći, ali ima nedovoljno diversifikovanu proizvodnju razmenljivih dobara i izvoza. Slična je situacija i u Južnoj Africi.
Pored ekonomskih, BRICS zemlje karakterišu očigledne razlike u političkim sistemima i stepenu demokratske orijentacije. Da bi uspešno sarađivale u upravljanju novom razvojnom bankom, ove razlike bi bar delom trebalo prevazići.
Izuzev dobrih ekonomskih performansi, ovu grupu zemalja povezuje snažan zajednički interes da urede međunarodne ekonomske i finansijske odnose na način koji će pogodovati njihovom daljem razvoju i valorizovati njihov pristup pitanjima strategije i politike privrednog razvoja.
Ceo tekst pročitajte na sajtu Biznis i finansija
