Štiglic: Imitiranje Amerike znači propast Evrope
Društvena nejednakost najveći je problema zapadne civilizacije. Džosef Štiglic, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, u svojoj zadnjoj knjizi opširno je pisao o društvenoj nejednakosti koja je najveći problem zapadne civilizacije.
Stavove koje zastupa, a koji su opšteprihvaćeni u krugu vodećih svetskih ekonomista, Štiglic je dodatno obrazložio u intervjuu za Euronews, u kojem je dao i nekoliko vrlo konkretnih saveta evropskim vlastodršcima.
Put izlaska iz krize postoji, smatra Štiglic, ali taj cilj neće se ostvariti metodama koje zagovaraju političari u Evropskoj uniji i SAD-u. Evropa je, kaže Štiglic, trenutno u puno boljoj situaciji od Amerike. Alio, njeni lideri guraju je dublje u ponor.
„Zabrinjava me što sve više zemalja u Evropi imitira Ameriku. To se već desilo u Velikoj Britaniji, koja je po stepenu društvene nejednakosti danas druga u svetu, iza SAD-a“, kaže Štiglic.
Društvo koje je podeljeno na 1 posto najbogatijih i 99 posto kojima je egzistencija na ovaj ili onaj način ugrožena, ne može imati produktivnu privredu. To najviše utiče na mlađe generacije čiji pripadnici, ako se ne rode u bogatim porodicama, praktično nemaju nikakve šanse za uspeh.
„Mere štednje koje evropske zemlje zagovaraju samo produbljuju jaz društvene nejednakosti. Potražnje već sada gotovo nema, a kada država štedi, potražnja dodatno pada. Kada pada potražnja, ekonomija ne može rasti, sve je veća nezaposlenost, padaju plate, reže se na socijali“, objašnjava Štiglic.
Evropske zemlje, tvrdi Štiglic, moraju imati na umu činjenicu koju su evidentno zaboravile: nije deficit uzrokovao slabu ekonomiju, već je slaba ekonomija uzrokovala deficit. „Prioritet mora biti podsticanje ekonomskog rasta. To se može postići na brojne načine, investiranjem države u infrastrukturu, tehnologiju, obrazovanje…“, kaže Štiglic.
Štiglic takođe predlaže objedinjavanje duga, što bi smanjilo kamate i oslobodilo novac za produktivna ulaganja. Puno veću ulogu mora imatii Evropska centralna banka (ECB), kaže Štiglic koji smatra da je to jedina institucija koja može doslovno preko noći povući korisne i važne mere.
ECB bi, smatra Štiglic, trebala po povoljnim uslovima otkupljivati obveznice ugroženih zemalja i tako im omogućiti sredstva za investicije koje će podstaći rast. Ali, to se ne sme uslovljavati novim merama štednje, kao što Evropska unija i MMF rade u slučaju Grčke.
„Nedavno su iz ECB-a rekli da su spremni otkupljivati obveznice, ali nisu rekli pod kakvim uslovima. Ako to budu uslovi štednje, onda se zaduženim zemljama zapravo govori da moraju upasti u depresiju. ‘Da bi vas spasili, moramo vas najpre ubiti’. Nema baš smisla, zar ne?“, zaključuje Štiglic.
