Evropska komisija predložila jedinstven nadzor banaka u evrozoni
Evropska komisija objavila je predlog za uspostavljanje jedinstvenog mehanizma za nadzor svih banaka u evrozoni, što je prvi korak ka formiranju bankarske unije i preduslov za neposrednu dokapitalizaciju banaka iz evropskih fondova za spas evra.
Predlog je u govoru o stanju Unije na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta predstavio predsednik Evropske komisije Žose Manuel Barozo.
Centralnu ulogu u nadzoru svih šest hiljada banaka u evrozoni imala bi Evropska cetralna banka (ECB). Barozo je rekao da treba učiniti sve da se jedinstveni nadzor banaka uspostavi do početka sledeće godine, što onda otvara put direktnoj dokapitalizaciji banaka iz fondova za spas evra.
„Novi sistem u kojem ECB ima centralnu ulogu i koji uključuje nacionalne supervizore, vratiće poverenje u nadzor svih banaka u evrozoni. Evropski parlament će imati ključnu ulogu u demokratskom nadzoru. Naš prioritet treba biti uspostavljanje evropskog nadzora do početka sledeće godine. To će takođe otvoriti put za odluke o korišćenju evropskih fondova za spas eura za dokapitalazaciju banaka. Želimo da prekinemo vezu između država i njihovih banaka. Ubuduće gubici banaka ne bi trebalo da budu dugovi građana i da dovode u pitanje finansijsku stabilnost čitavih zemalja“, rekao je Barozo.
Predlog Komisije treba da odobre zemlje članice, koje će morati da se odreknu dela suverenosti kada je nadzor banaka u pitanju. Nemačka se protivi predlogu da se nadziru sve banke u evrozoni, već samo one najveće, dok u Komisiji ističu da i male banke mogu da izazovu velike probleme.
Uspostavljanje bankarske unije predviđeno je u tri koraka: najpre ECB dobija ovlašćenja za nadzor banaka u evrozoni i u zemljama članicama izvan te zone, a koje to žele da prihvate; zatim se uspostavlja fond za zatvaranje banaka u poteškoćama te mehanizam za zaštitu depozita građana u evrozoni.
ECB bi dobila ovlašćenja za izdavanje i oduzimanje bankarskih licenci, odobravala bi ili odbijala udruživanje banaka, nadzirala bi zaduženost i likvidnost banaka. ECB će moći na vreme da interveniše kada banka krši ili postoji opasnost od kršenja odredbi o obaveznim rezervama kapitala i nametaće im korektivne mere.
Jedinstveni nadzorni mehanizam predstavlja najveću promenu u upravljanju evrozonom od stvaranja zajedničke valute. Time bi EU dobila neka federalna ovlašćenja, a to bi predstavljalo i dalji korak u uspostavljanju bankarske unije, koja je načelno dogovorena na samitu u junu ove godine.
Bankarska unija je jedan od četiri temelja dugoročne strategije za rešavanje krize u evrozoni, koja bi do kraja ove godine trebalo da dobije konkretne oblike. Preostala tri su fiskalna unija te jačanje ekonomske i političke unije.
Na samitu čelnika EU-a 28. i 29. juna 2012. godine postignut je dogovor o produbljivanju ekomomske i monetarne unije kao deo odgovora na krizu koja potresa Uniju, a bankarska unija jedan je od glavnih temelja čvršće integracije.
Uvođenje zajedničke valute kao i jedinstveno tržište omogućili su rast bankama, koje su se proširile i preko granica svojih država i razvile aktivnosti u drugim zemljama. Istovremeno, nadzor banaka ostao je u nacionalnim rukama. Budući da se kriza banaka preliva preko državnih granica, koordinacija nadzornih mehanizama zemalja članica više nije dovoljna i stoga su se u EU-u odlučili za integrisani nadzor.
