Dejanović: Važno uključivanje svih u rešavanje problema nezaraznih bolesti
Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović izjavila je danas da se Srbija, kao i većina zemalja u Evropi, suočava sa rastućom stopom hroničnih nezaraznih bolesti i da ministarstvo ne može samo da se suočava sa tim izazovima pa je neophodno aktivno uključivanje svih relevantnih subjekata koji bi pomogli u tome.
„Kako Srbija ima jasne aspiracije prema članstvu u Evropskoj uniji, važno je istaći da naše napore treba da uskladimo sa evropskim strategijama“, rekla je ona govoreći na 62. zasedanju Regionalnog odbora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu na Malti.
Osvrćući se na dokument „Zdravlje 2020“, koji je tema zasedanja tog odbora SZO, Đukić Dejanović je rekla da on potencira značaj pristupa „cele vlade“ i „celog društva“ u rešavanju izazova koji su postavljeni pred zdravstveni sistem, kao i pristupa „zdravlje u svim politikama“.
Ona je ukazala da kompetentan odgovor zdravstvenog sistema u oblasti prevencije, kontrole, lečenja ali i brige o pacijentima u terminalnoj fazi bolesti u vezi sa epidemijom hroničnih nezaraznih bolesti predstavlja veliki izazov za zdravstveni sistem Srbije, kako u organizacionom, tako i u finansijskom smislu.
„Sve aktivnosti koje treba sprovesti zahtevaju strateški pristup, te je za Srbiju od izuzetnog značaja razvijanje i usvajanje dokumenta Svetske zdravstvene organizacije ‘Zdravlje 2020’ „, kazala je ona.
Ona je rekla da je to posebno u interesu očuvanja i unapređenja zdravlja svih naroda Evrope.
Dejanović je istakla da pored kardiovaskularnih bolesti, maligne bolesti predstavljaju najčešći uzrok umiranja u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, a da standardizovana stopa mortaliteta iznosi oko 200 umrlih od malignih bolesti svake godine na 100.000 stanovnika.
Takođe je ukazala da svake godine u Srbiji oko 3.700 žena oboli od raka dojke, a umre oko 1.600. Od raka grlića materice oboli oko 1.300 žena, a standardizovana stopa mortaliteta na sto hiljada stanovnika iznosi 9,4, dodala je ministarka zdravlja.
„Treći najčešći oblik raka u Srbiji je rak debelog creva, od koga svake godine oboli 3.800 ljudi, a umre 2.300“, kazala je Dejanović ukazujući da se za bolesti centralnog nervnog sistema u Srbiji izdvaja 1,8 odsto ukupnog zdravstvenog budžeta, a da taj procenat u zemljama regiona iznosi od četiri do osam odsto.
Ona je podsetila da je imajući u vidu te činjenice, Vlada Srbije još 2009. godine usvojila Nacionalni program „Srbija protiv raka“, kao i tri programa sprovođenja ranog otkrivanja ova tri najčešća kancera. Takođe je ukazala da nije moguće adekvatno rešavati rastući broj hroničnih nezaraznih bolesti a da se ne obrati pažnja na determinante zdravlja iz životne sredine. Ona je tome u prilog navela podatak da u deset evropskih zemalja više od 50 odsto populacije nema pristup vodi za piće zadovoljavajućeg kvaliteta.
„Izloženost populacije u evropskim zemljama čestom zagađenju vazduha prouzrokuje u proseku gubitak više od jedne godine u očekivanom trajanju života, a u posebno zagađenim sredinama prouzrokuje više od pola miliona prevremenih smrti godišnje“, navela je ona.
Đukić Dejanović je napomenula i da Ministarstvo zdravlja sprovodi intenzivne aktivnosti u okviru Zdravstvene mreže jugoistočne Evrope.
Potpisivanjem Banjalučke povelje, Zemlje članice Zdravstvene mreže obavezale su se da će poštovati pristup „Zdravlje u svim politikama“, čime je poslata poruka svim zemljama jugoistočne Evrope da je na prvom mestu briga o zdravlju i borba protiv širenja nezaraznih bolesti, dodala je Đukić Dejanović.
