Planirana bankarska unija otvara pitanje ravnopravnosti banaka evrozone i onih van nje

Planovi pooštrenog nadzora banaka u evrozoni dovode u težak položaj zemlje van zone primene jedinstvene evropske valute koje priželjkuju kraj dužničke krize ali upozoravaju na problem ravnopravnosti banaka u evrozoni i onih van nje, pišu evropski mediji.

Ambasadori Bugarske, Češke, Danske, Mađarske, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije, Švedske i Velike Britanije sastali su se u Briselu kako bi podelili zabrinutost zbog planova za uspostavljanje evropske bankarske unije koje će Evropska komisija objaviti u sredu.

Ta skupina zemalja ima pravo veta na uspostavljanje evropske bankarske unije iako nisu članice evrozone.

Nijedna od njih ne želi da iskoristi tu opciju jer ne želi da ugrozi usvajanje mera koje bi mogle da stabilišu evrozonu, naglasile su diplomati u razgovoru za informativni portal EUobserver. Upozoravaju ipak da pri izradi konačne verzije tog plana treba uzeti u obzir njihove bojazni.

Najviše ih zabrinjava pitanje ravnopravnosti banaka evrozone i onih van zone primene jedinstvene evropske valute.

Tako srednjeevropske i istočnoeuvopske zemlje, čijih čak 65 odsto banaka kontrolišu banke iz Austrije, Nemačke i Italije, strahuju od neravnopravne konkurencije velikih banaka onim lokalnim.

„U kojoj bi banci vaša baka štedela kada bi mogla da bira između austrijske i rumunske banke? Nema sumnje da moćni Evropski stabilizacioni mehanizam i Nemačka koja stoji iza njega predstavljaju konkurentsku prednost u odnosu na lokalne banke“, rekao je jedan diplomata Evropske unije.

Drugi je problem što se zemlje van evrozone mogu odlučiti za opciju pristupa bankarskoj uniji, ali im to ipak neće doneti mogućnost uticaja na odluke upravnog veća ECB-a, čije članove imenuju isključivo članice evrozone.

Odluke koje to telo bude donosilo kako bi stabilisalo evro, poput povlačenja kapitala iz istočnoevropskih podružnica radi jačanja kapitala matičnih banaka u zapadnoj Evropi, mogle bi negativno da utiču na zemlje van evrozone.

„Trebalo bi najmanju ruku da imamo ulogu posmatrača u veću, ako već dobrovoljno pristanemo na sva ograničenja koja bankarska unija donosi“, istakao je spomenuti diplomata.