I srpski lekari u istraživanjima lečenja srca matičnim ćelijama
Lekari u svetu učestvuju u različitim studijama lečenja srca matičnim ćelijama, a tim studijama priključuju se i stručnjaci iz Srbije, ali mnogi od njih ukazuju da je neophodno dalje praćenje pacijenata koji se leče na taj način kako bi se zaključilo da li matične ćelije daju pravi efekat.
Direktor Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije profesor dr Petar Seferović kaže da su dosadašnja istraživanja pokazala skromne rezultate kada je reč o primeni matičnih ćelija u regeneraciji srčanog mišića. Istovremeno, Seferović je najavio da će se Srbija za nekoliko meseci uključiti u jednu od studija.
Oživljavanje uništenog tkiva
On je precizirao da je to nastavak studija započetih u SAD-u, u kojima je Srbija imala priliku da učestvuje, a koje su ispitivale efekat matičnih ćelija na regeneraciju srčanog mišića oštećenog infarktom.
„Neki su rezultati dobijeni, oni nisu brilijantni, niti su klinički primenjivi“, ocenio je Seferović, glavni istraživač studije koja za nekoliko meseci treba da započne u 27 centara u svetu, među kojima je Srbija.
„Pokušaćemo da u sali za kateterizaciju primenom matičnih ćelija oživimo uništeno tkivo srčanog mišića u prethodnom infarktu“, istakao je direktor Klinike za kardiologiju KCS.
Ispitivanje će, kako je naveo, trajati tri godine.
„Sa analizom rezultata govorimo o nekom periodu od pet godina da bi se približili ovom problemu i da bi bili sigurni da sve što budemo primenili u Klinici može da ima nekog značaja u odnosu na bolesnike“, precizirao je Seferović.
Male mašine
On je skrenuo pažnju na to da postoje i drugi modaliteti, načini lečenja bolesnika sa ozbiljnom srčanom insuficijencijom – male mašine koje služe za potporu funkcije leve srčane komore.
„To je ono o čemu u budućnosti treba da govorimo, s obzirom da je tehnologija u medicini donela izuzetno velike prodore verujem da će ovaj put biti mnogo značajniji nego matične ćelije“, ocenio je Seferović.
On je kazao da je po pitanju navoda o teoriji da se ćelije srca mogu regenerisati pomoću matičnih ćelija rezervisan, jer je dobro informisan i upoznat sa dosadašnjim istraživanjima koja su dala skromne rezultate.
Dalji porast broja infarkta
Napomenuvši da srčani mišić ima veoma ograničenu mogućnost regenaracije, Seferović je rekao da je u eksperimentalnim uslovima na tkivu i na životinjama dokazano da postoje određeni pomaci.
„Što se tiče aplikacije u humanoj medicini rezultati su veoma skromni. Šta to znači? Matične ćelije imaju neki potencijal stvaranja, ali je on toliko mali da za sada nema nikakav klinički značaj“, istakao je direktor Klinike za kardiologiju.
On je ukazao na veliki broj infarkta u Srbiji, navodeći da se u budućnosti očekuje dalji porast, poduvkavši značaj prevencije i odgovornosti prema faktorima rizika, među kojima su povišen krvni pritisak, šećer, masti, velika telesna težina, hronični stres, pušenje…
Jedan od inicijatora za „poduhvat“ lečenja srca matičnim ćelijama je profesor dr Andre Terzić, koji godinama radi na čuvenoj američkoj klinici „Mejo“ koji ovu studija poredi sa svetskom premijerom u regenerativnoj medicini.
„Studije lečenja obolelog srčanog mišića primenom matičnih ćelija su napredovale i danas obuhvataju savremenije vrste ćelija, preciznije načine primene i bolje poznavanje same bolesti“, kazao je Terzić Tanjugu.
Matične u funkciji pravih srčanih ćelija
On je rekao da se sve veći broj stručnjaka u Srbiji bavi naučnim radom iz šire oblasti regenerativne medicine, navodeći da su lekari Kliničkog centra Srbije uključeni u međunarodne poduhvate ispitivanja matičnih ćelija u lečenju srčane slabosti posle infarkta.
„Novina u tim kliničkim ispitivanjima je korišćenje nove vrste matičnih ćelija koje su usmerene da zadobiju osobine pravih srčanih ćelija“, kazao je Terzić.
On je ocenio da je regenerativna medicina novo polje sa značajnim potencijalom za unapređenje ljudskog zdravlja.
„Nakon infarkta, veliki deo srčanog mišića odumre i tada su procesi spontanog podmlađivanja unutar srca nedovoljni za izlečenje i vode teškim posledicama po pacijenta. Jedna od strategija koja bi potpomogla ponovnoj izgradnji srca i poboljšanju srčanog rada zasniva se na ubrizgavanju matičnih ćelija izolovanih iz koštane srži, masnog tkiva, krvi ili iz srca pacijenta“, objasnio je on.
Takođe, on je dodao da se na osnovu dosadašnjeg iskustva smatra da jednom ubrizgane matične ćelije potpomažu obolelom srcu da razvije sopstvenu samoodbranu koja uključuje stimulaciju razvoja novih srčanih ćelija iz samih srčanih rezervi, kazao je Terzić.
Dr Terzić je naveo da i kada su u pitanju takve metode, kao i sa svim novim terapijama pažljivo praćenje lečenih pacijenata neophodno pre nego sto se zaključak o pravoj koristi matičnih ćelija u modernoj kardiologiji donese.
Upotreba matičnih ćelija ima za cilj da uspori razvoj srčane slabosti, potpomažući postojećoj terapiji i time odloži potrebu za transplantacijom.
