Süddeutsche Zeitung: ECB se ponaša kao tajna vlada
Evropska centralna banka (ECB) svojim uticajem na finansijska tržišta u Evropi sve više zauzima prostor namenjen politici, piše u nemački dnevnik Sueddeutsche Zeitung, tvrdeći kako je ECB već sada neka vrsta „propratne vlade“.
Predsednik ECB-a Mario Dragi ne podnosi sporost političara i želi da spasi evrozonu štampanjem novca, a njegova moć sve više raste, tvrdi Sueddeutsche.
List podseća da će Dragi u četvrtak 6. septembra na sednici veća ECB-a predočiti koncept za spas evrozone, među kojima bi mogla biti kupovina obveznica za potporu posrnulim ekonomijama, što bi dovelo do smanjenja kamatnih stopa za Italiju i Španiju. ECB može da štampa novac, što ga dovodi u posebno zanimljiv položaj naspram drugih činioca u Evropi.
„Već sada ECB važi kao evropska dodatna vlada, jedina koja ima novac“, zaključuje list.
Dragi, Italijan s iskustvom investicionog bankara, proletos je zatražio od političara viziju za spas evra. Time je međutim izazvao otpor nemačke centralne banke, čiji mu predstavnici predbacuju da se zahtevom za stvaranjem bankarske unije umešao u evropsku politiku.
Dragi sedi za zajedničkim stolom s onima koji odlučuju u Evropi, upozorava list, koji tvrdi da je Dragijev cilj da ostane na čelu ECB-a i useli se u novi poslovni toranj te institucije koji se gradi u Frankfurtu, kao predvodnik svih 17 članica evrozone.
Sueddeutsche tvrdi da je ECB u poslednje vreme dosledno širio svoj uticaj, što je vidljivo i u činjenici da njegovi predstavnici zajedno s Evropskom komisijom i Međunarodnim monetarnim fondom čine trojku koja nadzire ekonomsku politiku Portugala, Irske i Grčke i odlučuje o tome hoće li te zemlje dobiti dodatnu pomoć iz Evropskog fonda za spas evra.
Guverner nemačke Bundesbanke Jens Vidman nedavno je upozorio da ta politika smanjenja kamata njega podseća na „finansiranje države uz pomoć štamparije novca“.
ECB potpuno kontroliše bankarski sistem Evrope, bez njegove pomoći mnoge bi banke propale. Prema planovima Evropske komisije, ECB bi ubuduće trebalo da nadzire banke, što je do sada bilo u nadležnosti ministarstava finansija.
„Nadzor funkcionirše bolje kad je politički nezavisan„, izjavio je za Sueddeutsche ekonomisat Kristoh Kaserer, koji međutim upozorava i na istovremenu opasnost od političkog uticaja na banke u tom slučaju, mimo uhodanih političkih institucija.
„Što više moći dobije ECB, to će veća biti napast političkog uticaja, verojvtno putem odabira personala“, rekao je Kaserer.
Dragi trenutno uslovljava kupovinu obveznica ekonomijama u krizi njihovim ispunjenjem političkih zahteva.
„Niko ne zna pravičnu visinu kamate za Italiju. Osim toga, ako centralna banka određuje fiksnu tržišnu kamatu za države, to miriše na plansku ekonomiju“, piše list.
Nemačka Bundesbank oštro se protivi kupovini obveznica, a list čak tvrdi da u tom slučaju njen guverner Vidman preti ostavkom. Najavljene intervencije ECB-a izazivaju zabrinutost i među nemačkim građanima, a nemački ustavni sud trebao bi 12. septembra da odluči i o ustavnosti Euvopskog fonda za spas eura.
Stručnjaci upozoravaju da bi ECB mogao prigrabiti ovlašćenja vlade, čime bi tako banka mogla da donosi političke odluke umesto da to čine građani preko svojih izabranih predstavnika.
„U veću ECB-a sedi šest direktora i 17 predsednika nacionalnih centralnih banaka“, podseća list, napominjući da nije reč o izabranim predstavnicima naroda, ali oni uprkos tome odlučuju o poreznom novcu.
„ECB preti da zaobiđe pravo parlamenata da odlučuju o budžetu“, izjavio je za Sueddeutsche ekonomista iz Oksforda Klemens Fuest.
