EBRD će investirati 400 miliona evra u Srbiju ove godine
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) očekuje da će 2012. i 2013. godine investirati po oko 400 miliona evra u Srbiji, izjavio je u Beogradu predsednik te finansijske institucije Suma Ćakrabarti.
„Na svaki uložen evro EBRD privuče i dodatna dva evra investicija u Srbiju. To je izuzetno bitno, naročito sada, kada su Srbija i druge zemlje u regionu pogodjenje krizom evrozone. Moramo da pomognemo Srbiji da prebrodi krizu“, kazao je on novinarima.
Čakrabarti je nakon razgovora sa ministrom saobraćaja Srbije Milutinom Mrkonjićem kazao da će prioritet EBRD za investiranje u Srbiji i dalje biti infrastruktura, ali da će celokupnu sliku planova
za ulaganje dobiti nakon razgovora sa srpskim zvančnicima.
Novi predsednik EBRD, koji je za prvu posetu nakon stupanja na dužnost izabrao Srbiju, kazao je da je EBRD u 2011. godini uložila 500 miliona evra u Srbiju i da je nessto niži nivo investicija u ovoj godini normalna posledica izborne godine.
Čakrabarti je kazao da je EBRD imala veoma pozitivan iskustva u ulaganjima u razvoj železnice i drumske mreže u Srbiji i da postoji veliki broj prilika za nastavak uspessnih investicija u tim oblastima.
„EBRD će nastaviti da se trudi da Srbiji obezbedi kredite po najpovoljnijim uslovima, kao i do sada“, kazao je on.
Čakrabarti je kazao i da je EBRD zaineresovana za projekte obnove puteva u Srbiji, transformaciju Želznice Srbije u holding i mogućnost razvoja javno-privatnog pratnerstva.
Ministar saobraćaja Srbije Milutin Mrkonjić kazao je da bi za prvi projekat javno-privatnog pratnerstva u infrastrukturi najpovoljnija bila izgradnja dve deonice duge 50 kilometara na autoputu izmedju Beograda i Čačka, na takozvanom koridoru 11.
On je precizirao da se radi o deonicama izmedju Obrenovca i Uba i Lajkovca i Ljiga, na kojima nema tunela i tesskih delova i dodao da je ukupa vrednost oko 300 miliona evra.
„Najrentabilnija deonica je od Beograda do Čačka. Dnevna frekvencija saobraćaja je izmedju 12.000 i 20.000 vozlia, a 16.000 vozila dnevno je rentabilno za ulazak u koncesiju ili javno-privatno“, kazao je Mrkonjić. Srpski ministar saobraćaj je kazao da je cilj Ministarsta da se za četiri godine izgradi autoput od Beograda do Čačka, a da se zatim nastavi dalje.
Mrkonjić je kazao da je cilj Srbije da takozvani koridor 11, koji bi trebalo da poveže luku Bari na jugu Italije sa Barom u Crnoj Gori, a zatim autoputem preko Crne Gore i Srbije, sa Rumunijom, dobije zvanični status evropskog koridora. Kako je naveo Mrkonjić, predračunska vrednost autoputa od Beograda do Bara, dugog oko 400 kilometara, je oko pet milijardi evra, od čega je za deo kroz Srbiju potrebno oko tri milijarde evra.
„Srbija je zbog značaja projekta sama ussla u relizaciji i gradi se 12,5 kilometara autoputa izmedju Uba i Lajkovca, a početi su i radovi od Ljiga do Preljine, na deonici od 41 kilometar, koja se finansira iz kredita Azerbejdžana od oko 300 miliona evra“, kazao je on.
Mrkonjić je kazao da će priorite Vlade biti i zavrssetak autoputa na Koridoru 10, koji se očekuje za dve godine i modernizacije pruge na tom pravcu.
On je naveo da je EBRD već predložena modernizacija dela pruge na Koridoru 10 od Nissa do Vranja, vredna 800 miliona evra.
Kako je kazao Mrkonjić, cilj je da se pruga na Koridoru 10 osposobi za brzine od 160 kilometara na čas, da se elektrifikuje i celom dužinom bude sa dva koloseka, a najspremnija za realizaciju je deonica od Novog Sada do Subotice. Prema njegovim rečima, ukupna vrednost radova na modernizaciji pruge na Koridoru 10 je 4,5 miljardi evra, a plan je da se uradi za sedam do osam godina.
„EBRD je bio i ostao izvanredan saradnik Vlade Srbije i od 2001. godine do danas je uložio 3,1 milijardu evra, od čega samo u saobraćajnu infrastruktru 820 miliona evra“, kazao je Mrkonjić.
Predsednik EBRD Suma Čakrabarti dobuputvao je juče u trodnevnu posetu Srbiji tokom koje će razgovarati sa najvissim zvaničnicima i posetiti neka od privatnih preduzeća koje je kreditirala ta banka.
