Cena goriva obara rekorde
Nemački vozači gorivo plaćaju više nego ikada: litar supera E10 (sa 10 odsto etanola) dostigao je prošlog vikenda 1,72 evra, a supera E5 čak 1,76 evra, saopštilo je Udruženje naftne industrije. Istovremeno, cene goriva na benzinskim pumpama u Sloveniji danas su dostigle nove rekordne vrednosti, dok o otvaranju strateških rezervi nafte razmišljaju SAD, Velika Britanija, Nemačka i Francuska.
Po podacima Opšteg nemačkog automobilskog kluba (ADAC) koji u statistiku uključuje i cene na jeftinim benzinskim stanicama koje nisu deo velikih lanaca, benzin E10 je za vikend koštao 1,692 evra.
U svakom slučaju, prošlog vikenda su cene benzina dostigle u Nemačkoj do sada nezabeležen nivo, a litar dizela je koštao 1,53 evra. Predstavnici naftne industrije poskupljenje objašnjavaju porastom cene nafte u svetu, gde barel (159 litara) danas košta i 114,24 dolara. Pored toga, cene podiže dugotrajna kriza evra koji gubi vrednost u odnosu na dolar – obračunsku valutu u trgovini naftom i derivatima.
Stručnjaci ADAC-a potvrđuju da cena nafte i pad kursa evra jesu izazvali poskupljenje na nemačkim pumpama, ali ukazuju i da nije slučajno da se ono poklopilo sa povećanjem tražnje zbog drastičnog pojačanja saobraćaja u celoj zemlji jer je vreme, za nemačke prilike, izuzetno lepo.
Šef naftnog koncerna BP za Evropu Mihael Šmit je pre no što su cene za vikend dostigle rekord, izjavio da ne vidi mogućnost da dugoročno dođe do pojeftinjenja goriva na nemačkim pumpama.
Rekordne cene i u Sloveniji
I u Sloveniji je gorivo dostiglo rekordne iznose. Bezolovni 95-oktanski benzin je poskupeo za 5,5 evrocenti po litru i košta 1,562 evra. Njegova cena je posle najnovijeg poskupljenja premašila nivo zabeležen u aprilu, kada je to gorivo koštalo 1,536 evra za litar, preneli su mediji u Ljubljani. Slično je i sa cenama ostalih naftnih derivata. Poskupeo je i 100-oktanski benzin za 5,3 centa, koji sada košta 1,578 evra, a viša je i cena dizel goriva za 4,2 evrocenta i iznosi 1,429 evra za litar. Lož ulje poskupelo je za 3,8 centa po litru, na 1,059 evra.
Slovenački distributeri goriva novu cenu derivata obrazlažu isto- promenama kursa evra i dolara, kao i ostalim troškovima koje imaju distributeri derivata, a koje država u sadašnjoj finansijskoj situaciji ne može da smanji da bi uticala na sniženje cena goriva.
SAD otvaraju strateške rezerve nafte
Američka administracija, u pokušaju da snizi cene nafte, ne isključuje ni mogućnost otvaranja državnih rezervi nafte. Rukovodstvo zemlje namerava da na taj način izbegne negativne efekte sankcija prema Iranu, koje su jedan od razloga visokih cena nafte, preneo je Rojters pozivajući se na izvore upoznate sa planovima administracije. Američki zvaničnici nameravaju da u najskorije vreme prouče uslove na tržištu i procene da li će cene benzina uobičajeno pasti početkom septembra. Od rezultata tog istraživanja zavisi konačna odluka o otvaranju rezervi.
Svetske cene nafte su poslednjih nedelja bile u stabilnom porastu. Cena barela „brent“ nafte koja je u julu bila svega 90 dolara, do 16. avgusta se popela na bezmalo 120 dolara.
SAD su poslednji put razmatrale mogućnost otvaranja strateških rezervi u proleće ove godine, ali je tada odluka odložena pošto su se cene povukle sa višegodišnjeg maksimuma. SAD bi mogle da otvore rezerve zajedno sa drugim krupnim ekonomijama, kao što su Velika Britanija, Francuska i Nemačka, koje su takođe krajnje zabrinute zbog rasta cena. Odluka američke administracije, međutim, mogla bi da se nađe na udaru kritike Republikanske partije, koja bi taj korak ocenila kao politički pokušaj da se obezbedi pobeda Baraka Obame na izborima 6. novembra.
Američke strateške rezereve su trenutno na nivou od 727 miliona barela, čime se podmiruje 37 dana potrošnje nafte u zemlji.
