Economist: Slovenija žrtva veze između slabih banaka i slabih vlada
Već nekoliko nedelja spekuliše se da bi Slovenija mogla da bude sledeća u nizu zemalja koja će zatražiti pomoć Evropske unije za spasavanje.
Kako je objavljeno je u najnovijem broju britanskog časopisa „Economist“, bilo kakvo spasavanje Slovenije „unelo bi malu izmenu u fondove evrozone za spasavanje, ali bi, bez obzira na to, uvlačenje još jedne zemlje u zonu sumraka predstavljalo veliku stvar“.
Ukoliko bi Slovenija propala, to bi bila prva bivša komunistička zemlja u evrozoni kojoj bi bila neophodna pomoć.
„Još jednom bi simbol časti koje predstavlja priključenje zoni evra postao znak poniženja“, naveo je „Economist“. U članku je istaknuto vladino insistiranje da Slovenija može da izbegne spasavanje, ali je primećeno da je to „uobičajeni refren, kao što je i tužan završetak kada se, posle svega, pomoć zatraži“.
Najveću slabost Slovenije predstavljaju njene banke, uz nemogućnost vlade da privuče inostrane finansije usled zabrinutosti zbog trogodišnjih velikih deficita i duga koji ubrzano raste, prenela je slovenačka agencija STA.
„Slovenija je još jedna žrtva pogubne veze između slabih banaka i slabih vlada koja čini krizu u evrozoni tako neukrotivom„, navedeno je u tekstu.
Ocenjujući zdravlje slovenačke ekonomije, „Economist“ je ukazao da medju glavne slabosti spadaju široko uplitanje vlade u ekonomiju i preveliko oslanjanje preradjivačkog sektora na bazne sektore.
„Bez obzira na to da li će uzeti novac za spasavanje ili ne, Slovenija mora da sprovede bolne reforme ukoliko želi da prosperira u tom klubu“, zaključio je „Economist“.
