Inflacija na maksimumu u prvoj polovini 2013. godine

Očekuje se nastavak rasta međugodišnje inflacije u Srbiji i u narednom periodu koja bi prema centralnoj projekciji Narodne banke Srbije (NBS) do kraja godine mogla dostići do deset procenata, a naša zemlje u 2012. godini neće zabeležiti privredni rast.

Kako su precizirali u NBS, pred novoformiranom vladom stoji zadatak da usvoji mere kojima bi se budžetski deficit i javni dug u srednjem roku vratili u okvire predviđene fiskalnim pravilima i izrazili očekivanje da će u skladu sa tim biti obnovljen sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Direktor sektora NBS za monetarne analize i statistiku Branko Hinić rekao je na konferenciji za novinare u centralnoj banci da će na inflaciju najviše uticati rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i poskupljenja hrane, zbog suše, ali i poskupljenja regulisanih cena i uvoznih proizvoda. On je istakao da visoko učešće hrane u indeksu potrošačkih cena, (više od trećine) čini inflaciju veoma osetljivom na šokove kao što je to bilo u drugoj polovini 2010. godine.

Prema podacima NBS, od maja inflacija je u porastu i na godišnjem nivou u julu je iznosila 6,1 odsto, čime je za 0,4 odsto bila iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja. Rast potrošačkih cena u julu bio je samo 0,1 odsto, što je rezutat sezonskog pojevtinjenja voća i povrća, a projektovana inflacija za 2012. godinu je 4,5 plus minus 1,5 odsto.

Kako je Hinić objasnio, rast cena poljoprivredno prehrambenih proizvoda kratkoročno bi se mogao smiriti intervencijom iz Robnih rezervi kao i interventim uvozom ili zabranom izvoza žitarica, što bi ipak negatovno uticalo na soljnotrgovinski bilans.

U projekciji inflacije NBS uračunato je i povećanje PDV za dva procenta (sa 18 na 20 odsto i sa osam na 10 procenata) kao i rast regulisanih cena – električne energije, gasa i lekova do kraja godine do 9,5 odsto. Te regulisane cene za sedam meseci porasle su za 3,1 odsto. Ukoliko ne bi rasle regulisane cene inflacija bi bila manja za jedan procenat.

Hinić je rekao da će inflacija maksimum dostići u prvoj polovini 2013. godine, da bi se do kraja te godine vratila u granice dozvodljenog odstupanja od cilja. On je podsetio da je NBS, da bu ublažila infalatorne pritiske od juna, referentnu kamatnu stopu povećavala u tri navrata, na 10,5 odsto.

Takođe, centralna banka je donela odluku o povećanju učešća dinarskog dela izdvajanja devizne obavezne rezerve, čime je od banaka povučena dinarska, a oslobođena im je devizna likvidnost.
„NBS će i u narednom periodu delovati u pravcu stabilizovanja inflacije na niskom nivou na srednji rok i održavanja zdravog finansijskog sistema, što po našem mišljenju predstavlja najbolji način da se privredi pomogne u postojećim okolnostima“, naglasio je Hinić.

NBS je izmenila i prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije naniže, i to sa 0,5 odsto na minus 0,5 odsto za ovu godinu. “Pad poljoprivredne proizvodnje zbog suše i pogoršane perspektve privrednog rasta zone evra doveli su do revizije progonoza rasta BDP naniže, i to sa 0,5 na minus 0,5 odsto za 2012. godinu, odnosno sa tri odsto na 2,5 odsto za 2013. godinu“, rekao je Hinić. 

Stručnjak NBS je naveo da je najbolji način da vlada i Centralna banka doprinesu poboljšanju privrednog ambijanta, da vode politiku koja obezbeđuje dugoročnu makroekonomsku stabilnost. Takva politika podazumeva održiv nivo javnog duga, stabilnost cena na srednji rok, kao i stabilan i otporan finansijski sistem.

Prema njegovim rečima, dugotrajna suša će po svemu sudeći ostaviti velike posledice po ovogodišnji poljoprivredni rod, pre svega kukuruza, koji je naš glavni izvozni poljoprivredni proizvod. To će, naglasio je, s obzirom na učešće poljoprivredne proizvodnjeu BDP i izvozu imati negativan uticaj na ekonomsku i spoljnotrgovinsku aktivnost u narednom periodu. Pored toga, istakao je Hinić, niži očekivani privredni rast zone evra u narednoj godini, negativno će se odraziti na investicionu aktivnosti i tražnju za našim izvoznim proizvodima.

Ukupan neto priliv stranih investicija u Srbiji u ovoj godini iznosiće prema proceni NBS 420 miliona evra. Planirani prihod od direktnih stranih investicija za ovu godinu je 1,1 milijardu evra, ali je odliv bio 680 miliona evra. Reč je o odlivu novca dve telekomunikacione kompanije iz Srbije. U drugoj polovini godine očekuju prihodi od stranih investicije od 560 miliona evra.

Deficit tekućeg plaćanja do kraja ove godine kako je Hinić rekao je 3,1 milijardu evra, za prvih šest meseci iznosio je 1,9 milijardu evra.