Most preko Potpećkog jezera – Kopnena veza posle četiri decenije

Meštanima pribojskog sela Mažići zimus su probijali led da čamcima stignu na drugu obalu Potpećkog jezera, jer drugog puta nije bilo. Oni, kao i meštani susednog sela Kučin, koje se nalazi u prijepoljskoj opštini, dobiće put u čiju gradnju ulažu lokalne samouprave i „Limske hidroelektrane“, a očekuju pomoć Republike.

Za nekoliko kuća Drčelića koji su na samoj obali i njihove komšije s brda, sve je s druge strane jezera – i lekar, i škole, pijaca, prodavnice.

Četiri i po decenije otkako je Lim pregrađen i napravljeno jezero, čamac je ovde postao obavezan deo pokućstva za svako domaćinstvo, jer su se našli tako blizu a tako daleko.

„Moja kuća je 10 kilometara od grada Priboja, ali je nekada to mnogo daleko kada je vreme teško kao što je bilo zimus“, kaže Živorad Drčelić.

Vaso Drčelić kaže da je, ako nema vetra, čamcem potrebno pet, šest minuta bi se prešlo jezero, a kolima je potrebno 40 minuta da bi se došlo do asfalta.

Upornošću meštana, zajedničkim snagama i sredstvima, ovog leta se konačno gradi pravi put. Već je asfaltiran jedan deo, a i s pribojske i prijepoljske strane proširuje se dosadašnji seoski, teško prohodan.

Predsednik opštine Priboj Lazar Rvović kaže da su u taj projekat uložili više od tri miliona, a „Limske hidroelektrane“ ulažu, takođe, oko tri miliona.

„Planiramo da nastavimo još kilometar asfalta do manastira Orahovice, što je putni pravac koji koristi ovom stanovništvu.

Kada bude završen, ukupne dužine oko 17 kilometara, put će povezati dva sela i dve opštine, čitavu drugu, pomalo zaboravljenu obalu Potpećkog jezera“, naveo je Rvović.

Kada put stigne, čamci će ostati u Mažićima, na jezeru kao najbolja i najbrža veza sa svetom, osim kad jezero zaledi. Mnogi su čekajući kopnene veze bolji život potražili na drugoj obali, pa u selu pomalo žale što put nije stigao ranije, ali ga očekuju s radošću i nadom u dane kada neće zavisiti više samo od ćudi jezera.