Gas menja poziciju velikih sila u korist Rusije
Uzdizanje prirodnog gasa na mesto najvažnijeg energenta u svetu slabi poziciju SAD, u korist Rusije, koja na tom tržištu već zauzima vodeće mesto, prenosi časopis „kWh“. To znatno utiče na strateška preispitivanja velikih sila, pošto su na silaznoj putanji svetske zalihe nafte, koje većinom kontroliše SAD, a vodeću ulogu na početku 21. veka zauzima prirodni gas, sa Rusijom koja na tom tržištu zauzima vodeću poziciju.
Gas je po svetu ravnomernije raspoređen i to zahteva daleko više snaga za direktno kontrolisanje velikih nalazišta. Već sada je jasno da „era nafte“ prolazi. Nova ležišta su uglavnom sve dublja i teža za eksploataciju i tako dobijena nafta znatno je skuplja.
Ekonomski preporod Rusije postaje sve veća pretnja globalnoj dominaciji SAD, smatra autor istraživanja, koje je nedavno objavio Institut za strateška istraživanja Ratne škole Vojske SAD. Tu se konstatuje da američke oružane snage imaju pod svojim „nadzorom“ više od 60 odsto naftonosnih regiona planete.
U tome bi valjalo i potražiti razlog za nervozu SAD i odgovore na pitanje zašto Amerikanci, na primer, uporno zagovaraju neke velike gasne projekte.
SAD u Evropi godinama forsiraju gasovod „Nabuko“ kako bi usmerili kaspijski gas prema Evropi, iako znaju da su ruske kompanije odavno načinile dugoročne ugovore i „zakupile“ najveći deo količina gasa iz tog regiona.
Gas – spona koja vezuje države
Gas se transportuje najvećim delom fiksiranim gasovodima, pa su zemlje proizvođači i zemlje potrošači gasa čvršće međusobno povezane.
Tehnologija za pretvaranje prirodnog gasa u tečno stanje i obratno veoma je, međutim, skupa, a proizvodnja gasa iz uljnih škriljaca zasada izaziva mnoga ekološka osporavanja, među kojima je i ugrožavanje podzemnim izvorišta vode. Te okolnosti daju Rusiji ozbiljnu ekonomsku i geopolitičku prednost.
Postojeći sistem bilateralnih ugovora koje su evropske zemlje zbog gasa potpisale sa Rusijom polako narušava jedinstvo ne samo EU, nego i NATO.
U uslovima ekonomske krize evropske države sve očiglednije izlaze u susret Rusiji po raznim pitanjima, jer rešavanje svojih energetskih problema vide upravo u gasu, koji će stizati ruskim gasovodima „Severni tok“ i „Južni tok“. To sučeljavanje najbolje se sagledava kroz dva gasovodna projekta „Nabuko“ i „Južni tok“.
Nemačka energetska kompanija RWE razmatra mogućnost da se povuče iz projekta izgradnje gasovoda „Nabuko“, mađarska naftna kompanija MOL nedavno je saopštila da želi da proda svoje akcije. I Bugarska je nedavno izrazila negativan stav prema gasovodu „Nabuko“, a ubrzo je stigla i dodatna motivisanost za pristupanje „Južnom toku“.
Krak Južnog toka kroz Republiku Srpsku i Srbiju
Vladimir Putin, predsednik Rusije, podržao je 21. juna izgradnju kraka gasovoda „Južni tok“ kroz Republiku Srpsku. Leonid Čugunov, novoimenovani šef „Južnog toka“ za Srbiju, nedavno je izjavio da je završena priprema studije izvodljivosti i potvrdio da će se odluka doneti u novembru.
Maršruta prolaska Južnog toka kroz Srbiju je definisana. Gasovod će preći granicu Bugarske i Srbije u rejonu Zaječara, a izaći će iz Srbije prema Mađarskoj – kod Subotice. Međutim, i dalje je u igri opcija da krak gasovoda umesto kroz Mađarsku prolazi kroz Hrvatsku.
