Oboleli od raka u redovima za zračenje

Kad god stane neki od aparata za zračenje, kojih u Srbiji ionako nema dovoljno, kao što se prošle nedelje zbog pregrevanja mašina dogodilo u Nišu, kod obolelih od raka splasne nada da će dobiti bitku protiv teške bolesti.

Iako onkolozi tvrde da nekoliko dana pauze u terapiji uopšte ne utiče na ishod lečenja, ili ne bar značajno, pacijenti, već očajni zbog dugih redova za dijagnostiku, pa i povremenih nestašica nekih citostatika, u tim situacijama ne mogu da se otmu utisku da njihov život zavisi i od – vremena. A činjenica je da na rad linearnih akceleratora utiču i temperatura i vlažnost vazduha.

U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS), gde je pre dve-tri godine dolazilo do „havarija“ na radioterapiji maltene kad god se užare nebo i asfalt, problem je u međuvremenu rešen. Bunkeri izgrađeni početkom prošle decenije, koji nisu zadovoljavali uslove neophodne za rad linearnih akceleratora, usklađeni su sa standardima, pa ovog leta, ni na plus 40 stepeni, nije bilo „iskakanja“ mašina, tvrdi profesor dr Zoran Rakočević, direktor IORS:

– Sada su potpuno usklađeni vlažnost vazduha i temperatura sa standardima za rad aparata za radioterapiju. To je, naravno, zahtevalo prilična ulaganja, ali više nemamo problema sa pregrevanjem aparata.

Klinički centar Niš, međutim, nije u mogućnosti sam da reši problem. Letnja žega usijala je prošle nedelje aparate za zračenje, pa su morali privremeno da budu isključeni da ne bi došlo do kvara.

– U petak smo uključili mašine – kaže dr Borislav Kamenov, v.d. direktora KC Niš. – Naš prostor za aparate za zračenje je propisan, ali je pregrevanje aparata najverovatnije izazvano neodgovarajućom klimatizacijom. Bez dodatnog novca mi sami taj problem ne možemo da rešimo. Pacijenti, ipak, ne trpe. Kod nas se kraće čeka na zračenje nego bilo gde u Srbiji. Imamo dva nova aparata u Nišu, i jedan polovan u Knez Selu, i kada neki „ispadne“ iz sistema pacijenti se prebace na drugi. Sad su aparati proradili za dva dana i apsolutno nije bilo razloga da se pacijenti uznemiravaju. Ali, nažalost, i kod nekih doktora je očigledno odsustvo empatije, kao da nisu svesni da izjavama da aparati svakog časa mogu da se pokvare i da se ne zna kada će proraditi, potpuno razoružavaju pacijente koji se bore sa bolešću.

Problem radioterapije u Srbiji je, međutim, mnogo složeniji od problema sa pregrevanjem mašina tokom leta. Jer, u onkološkim centrima imamo ukupno 14 aparata za zračenje, a po svetskim standardima na svakih 250.000 stanovnika potreban je jedan aparat. To znači da nam treba duplo više mašina za zračenje nego što trenutno imamo.

Onkolozi su još pre gotovo deceniju i po upozorili da je obolevanje od karcinoma u stalnom porastu i da bi zdravstveni sistem trebalo da se pripremi za nadolazeću epidemiju raka. Ali je, zbog besparice, radioterapija, koja je na početku prošle decenije bila pred potpunim kolapsom, samo „podignuta na noge“, ali nije nastavljeno širenje kapaciteta.

Tako smo „zaglavili“ u apsurdu da KBC „Bežanijska kosa“, jedan od pet referentnih centara za onkologiju u zemlji, gde se leče pet onkoloških lokalizacija: dojka, melanom, urološki karcinomi, karcinomi digestivnog trakta i pluća – uopšte nema radioterapiju.

– Samo mi godišnje zbrinemo više od 8.000 onkoloških bolesnika, uradimo oko 15.000 pregleda, 6.000 hemioterapija i više od 1.500 operacija, a onda pacijente moramo da šaljemo u drugu ustanovu na zračenje – kaže za „Novosti“ profesor dr Vladimir Kovčin, direktor KBC „Bežanijska kosa“. -Radioterapija je potrebna za oko 500 naših pacijenata godišnje i mi ih šaljemo na zračenje u Vojnomedicinsku akademiju. Problem nije samo u listama čekanja, nego i što se zbog kvarova aparata terapija odlaže, a često i u sinhronizaciji u lečenju pacijenta. Jer, ponekad je neophodno tačno isplanirati termine za radioterapiju i povezati ih sa planiranim hirurškim intervencijama ili hemioterapijom.

Pored toga, kaže dr Kovčin, postoperativna radioterapija treba da se sprovede u razumnom periodu od najviše četiri do osam nedelja posle prethodnog lečenja:

– Beogradu nedostaju najmanje od dva do četiri aparata za zračenje. Prostor VMA i Instituta za onkologiju je ograničen za smeštaj novih aparata i logično je da treba graditi nove zgrade. Pored toga, nigde u svetu ovakvi centri se ne nalaze u centru grada i nastanjenim četvrtima. Zbog toga je KBC „Bežanijska kosa“ idealna lokacija za novi centar za radioterapiju. Svi imovinsko-pravni odnosi su definisani, postoji veliki prostor na kome može da se izgradi centar. Republička stručna komisija za onkologiju pri Ministarstvu zdravlja je pre nekoliko godina dala preporuku da se takav centar gradi u krugu našeg KBC. Potpisan je protokol između Ministarstva, Grada i RFZO i KBC, i bilo je definisano da troškove nabavke dva aparata za zračenje snosi RFZO, a Grad da finansira izdradnju zgrade. Gde se stalo, nemam informaciju.

Dr Zoran Đorđević, radiolog u VMA, kaže da je samo iz „Bežanijske kose“ lane u ovu ustanovu na zračenje upućeno oko 400 pacijenata, a ukupno je u VMA, koja ima dva linearna akceleratora, i jedan aparat za ortovoltažnu terapiju, zračeno oko 1.000 pacijenata.

– Od kada radi simulator za planiranje zračenja skraćeno je vreme čekanja, ali mi prvo zbrinjavamo naše ležeće pacijente, nezavisno da li su civilni ili vojni osiguranici. Na drugom mestu po prioritetu su vojni osiguranici koji se zrače ambulantno, na trećem su pacijenti iz bilo koje bolnice u Srbiji koji su prošli konzilijume VMA, a četvrta grupa su pacijenti iz „Bežanijske kose“.

Za razliku od Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, gde se aparati za zračenje pale u šest ujutru, i rade sve do posle ponoći, u VMA se zračenje obavlja samo u jednoj smeni. Ali, u svim radiološkim centrima, bez obzira u koliko smena rade, tvrde da su mašine za zračenje u Srbiji preopterećene, i zato se izraubuju pre nego što im istekne optimalni radni vek.

– Samo za održavanje aparata za radioterapiju godišnje izdvajamo oko 300.000 evra – kaže prof. Zoran Rakočević. – To jeste skupo, ali se sad mašine manje kvare.