Bogati Srbi luksuz kupuju u inostranstvu
Više od 90 odsto predmeta vraćenih sa lizinga, u slučajevima kada korisnici više nemaju para da plaćaju mesečne rate, čine putnička i komercijalna vozila, dok se ostatak odnosi na opremu, uglavnom proizvodnu i građevinsku.
Kako pišu Novosti, luksuznije predmete, poput jahti vrednih više miliona evra, ne mogu da se pronađu među vraćenim predmetima ni kod jedne ovdašnje lizing kuće. Možda razlog leži u tome što, po srpskom zakonu, predmet lizinga može da bude samo nacionalizovana stvar, odnosno ona za koju su uredno plaćeni i carina i PDV, ocenjuju Novosti.
„Naše lizing kuće plasirale su na ovaj način izuzetno mali broj jahti i nešto malo rečnih brodova,“ kaže za ovaj list Petar Gavranović, generalni sekretar Asocijacije lizing kompanija Srbije. „Prevesti jednu jahtu pod srpsku zastavu iziskuje plaćanje i carine i PDV, tako da su se ovakvi klijenti, uglavnom, opredeljivali za takozvano krosborder, ili prekogranično finansiranje.“
Reč je o preduzećima ili pojedincima koji su luksuzne predmete nabavljali na lizing direktno od lizing kuće u stranoj zemlji, a njihova kreditna sposobnost proveravana je po pravilima te konkretne zemlje. Ovakvi ugovori u Srbiji nisu prijavljeni u registar ugovora za finansijski lizing pri APR, niti ulaze u domaću statistiku.
„Domaća lizing kuća u ovakvim ugovorima nema apsolutno nikakvu ulogu,“objašnjava Gavranović. „Za bilo koji problem, kada korisnik, eventualno, ne može više da servisira dug, nadležni su sudovi u inostranstvu.
Inače, svaka lizing kuća u Srbiji na svojim sajtovima oglašava prodaju predmeta vraćenih sa lizinga. Među mnoštvom putničkih automobila, dostavnih vozila, traktora, poljoprivrednih mašina, našle su se i proizvodna linija za glačanje stakla, mašina za pravljenje sladoleda, betonska pumpa za kamion, oprema za preradu i pakovanje meda… Ove korišćene stvari lizing kuće ponovo oglašavaju na prodaju, a predmeti se uglavnom kupuju u viđenom stanju.
Pogledajte koje su najveće jahte na svetu i ko su njihovi vlasnici.
